У недељу 29. јуна Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г.Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Преподобне Матере Параскеве у крагујевачком насељу Виногради уз саслужење свештенства Крагујевачког намесништва и присуства великог броја верних, који су својим доласком и причешћем на Светој Литургији још једном показали да познају Истину, а то значи да познају Цркву своју, која је Тело Христово.

 У суботу, 28. јуна 2008. године, на Видовдан, Његово Преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован, уз саслужење шесторице свештеника,поводом храмовне славе, служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог цара Лазара у Белошевцу. У Литургијском сабрању, које је било у порти храма, присуствовао је велики број верног народа, који је приступио Светом Причешћу.

О. Јустин Поповић

Нигде се парадокси неба и земље нису тако срдачно загрлили као у историји рода српскога. Загрлили видовданским загљајем. На данашњи дан пре 550 година, наша се народна душа кроз косовски подвиг венчала са не-беском правдом. У име целог народа честити Кнез се приволео Царству небеском. И ми смо, једном за свагда, изабрали небеску правду за народни идеал и постали њена драговољна жртва. Од тада, душом Српства постало је: страдати за небеску правду, и жртвовати се за њу. Косовски мученици, на челу са честитим Кнезом, својим светим мучеништвом повели су наш народ путем страдања за небеску правду. И водили га столећима кроз све буре и олује наше потресне историје.

- У манастиру Раваници -

(Видовдански говор, одржан на 550. Видовдан у ман. Раваници, 1939., Свети Николај Жички)

Душа моја испуњена је великим узбуђењем на овоме месту и у овај дан када излазим пред вас да искажем оно што се речима исказати не може.

Кад ме је као дете водила моја мајка цркви, па кад би се с брда угледала црква, опомињала ме мајка да ћутим: »Пред светињом треба ћутати!« А ова царска црква и овај велики дан тако су узвишене светиње пред лицем Бога и народа, да је заиста побожно ћутање већа утеха души од сваке речи. Но позват да говорим, и не смејући изневерити ваше очекивање, ја се молим Богу да мој говор буде колико толико на утеху и радост свима који ме слушате.

Манастир Раваница, 1389–1939. ,

св. Николај Жички

Ко чува живот свој изгубиће га; а ко изгуби живот свој Мене ради, наћи ће га. (Мат. 10, 29).

Тајанствена књига из Јерусалима подноси се на потпис свакоме од нас, драга браћо, свакога дана кроз цело земно време. При том нам се стављају увек два листа на избор. На једноме листу исписано је небесно царство Христово; на другоме је исписано земаљско царство Ирода, Пилата, и осталих чије је име Легион.
Свако има да се определи слободно и свесно. Или поћи кроз дуг и загушљив тунел цветном пољу, где сунце не заходи; или пак кроз кратки перивој у сумпорни тунел, где вековни сунчеви зраци не називају добро јутро. Кратковиди и малодушни лакомо потписују овај други лист, приволевајући се царству земаљскоме. Они се боје царства небескога јер не могу да му догледају почетак, а хватају се царства земаљскога, јер не могу да му догледају крај.

Правда, бр. 12454, 1939. г.

О задужбинарству нашег народа, његовом свечарству, преданости вољи Божјој, витештву, милосрђу и нежности

св. Николај Жички

Долазимо вам као поклоници, о богаташи моравски, чувени по богатству вере, поштења и родољубља.
Да се поклонимо заједно с вама јединоме живоме Богу, коме су се клањали и оци наши, и свецима божјим, које су они свечарски славили као и ми.
Да се поклонимо светим витезовима косовским, који на позив честитога кнеза журише кроз овај град на освећење Раванице, као што после неколико година журише на позив истог честитог кнеза на Косово Поље Овде да се радују светлости крста и слободе, тамо да погину за крст и слободу. У Раваници да се науче путу бесмртности, на Косову да плате цену бесмртности.
Као поклоници желимо да у светој кнежевој задужбини нађемо ублажење и оснажење душама нашим. Јер живимо у великом времену, које је као и свако велико време испуњено горчином због слабости људских, које сметају да се сви људи покажу достојним овог великог времена Две су врсте горчине и две су врсте слабости, једна горчина долази нам са стране, од рођака, а друга изнутра, од браће; и ова друга нам је горчија. И две су врсте раслабљења. Једно је од страха рођачког споља а друго је од нејединства браће изнутра; и ово друго је опасније.

 На дан Светих Апостола Вартоломеја и Варнаве, лета Господњег 2008., у селу Раниловићи код Аранђеловца је прослављена храмовна слава на веома свечан начи. Његово Преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован, је одмах након чина свечаног дочека, од стране свештенства и верног народа, увео сабрање у новоизграђени парохијски дом и извршио светотајински чин освећења овог објекта.
Потом, наш епископ је архипастирски увео сабрање у свети храм посвећен Светим Апостолима Вартоломеју и Варнави и уз саслужење свештенства и учествовање сабраних верника одслужио Свету Архијерејску Литургију.

Милошћу Божијом, дана 22. јуна 2008. године у храму   Спаљивања моштију Светог Саве окупио се велики број верног народа из целе наше Богом чуване епархије. Тог дана на празник Свих Светих у барајевском храму служио је Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Господин Јован са свештеницима и ђаконима шумадијске епархије.