Прослава Светог Саве у Тополи започела је, као и увек, Литургијом у Храму Рођења Пресвете Богородице.

Светом Литургијом началствовао је архијерејски намесник опленачки протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић уз саслуживање протојереја Драгослава Богдановића, протојереја Ненада Савића, протојереја Остоје Пешића и ђакона Стевана Илића.

Прослава Савиндана у младеновачкој Цркви је, за разлику од претходних година, била усклађена са ситуацијом у којој се налазимо. Ове године програм прославе празника посвећеног првом српском Архиепископу и просветитељу био је без свечаних академија и скупова ван Цркве.

Био си вођа, првопрестолник и учитељ пута који води у живот.
Када си дошао, светитељу Саво, најпре си Твоје отачаство просветио
и препородивши га Духом Светим…

Наша Света Црква прославља већ осам векова највећег светитеља из српскога рода Светог Саву. Први пут у новијој српској историји Свети Сава је прослављен као школска слава 1840. године у Крагујевцу.

У уторак 26. јануара 2021. године, у Старој јагодинској цркви Светих архангела Михаила и Гаврила празнично бденије служио је Његово Преосвештенство, Епископ шумадијски и администратор Архиепископије београдско-карловачке Господин Јован.

Владики су саслуживали архимандрит манастира Јошанице Евтимије, протојереј Александар Гајић, протонамесник Бобан Сеновић, протонамесник Милан Ђорђевић, јереј Немања Стефановић, јереј Срђан Дангузовић, протођакон Иван Гашић и јерођакон Василије Старовлах.

У уторак 26. јануара 2021. године, на празник оданија Богојављења, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор Архиепископије београдско-карловачке Господин Јован, служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог Пантелејмона у крагујевачком насељу Станово.

Епископу су саслуживали: протојереј-ставрофор Синиша Марковић, протојереј Горан Ђерковић, протојереј Сретко Петковић, јереј Миљан Антић (гост Епархије аустријско-швајцарске)и ђакон Недељко Дикић.

Архимадрит Јустин Поповић: Житије Преподобног и Богоносног оца нашег Саве, првог Архиепископа српског

Архимадрит Јустин Поповић: Житије Преподобног и Богоносног оца нашег Саве, првог Архиепископа српског - Напомене

Спаљивањем светога тела Светога Саве Турци су, не хотећи дали могућности великом чудотворцу, да учини још једно громовско чудо. Ваистину громовско. Јер од тог тренутка Свети Сава је светим духом својим постао просто свудаприсутан за српску душу. Огањ на Врачару, сагоревајући свете мошти Светога Саве, још једном је, и то занавек сјединио Српску земљу са небом. И пропутио пут у небо за сваку христочежњиву душу, пут бетониран светлошћу незалазном и непролазном. И још једном дао нам Вечно Еванђеље Христово, и у њему: Вечну Богочовечанску Истину, Вечну Богочовечанску Правду, Вечну Богочовечанску Лепоту, Вечну Богочовечанску Савест, Вечну Богочовечанску Бесмртност, Вечни Богочовечански Живот.

Пошто свето тело Светог Саве би пренето из Трнова из Бугарске у Србију, оно би сахрањено у манастиру Милешеви, задужбини краља Владислава (1234-1243 г.), синовца Светога Саве.

У време турске тираније народ српски скупљаше се код моштију свога Светитеља, да траже утехе и лека. Преко три и по века почивале су у манастиру Милешеву свете мошти Светога Саве, и биле за Србе непресушни извор сваког племенитог надахнућа, сваког еванђелског прегнућа, сваке еванђелске ревности, еванђелске вере, љубави, наде, утехе, радости, окрепљења. Ако је српској души био потребан лек од ма какве бољке, налазила га је у чудотворним моштима свог највећег светитеља и свебрижног утешитеља.

Својим подвижничким животом у Христу свети Сава је још пре телесне смрти обесмртио себе и пред Богом и пред својим народом, јер је светим еванђелским врлинама низвео и у своју душу и у своје тело свете божанске силе, које освећују и обесмрћују и душу и тело. Када се света душа његова кроз смрт растала са светим телом његовим, и винула ка Господу сладчајшем, ка тој својој јединој жељи - свежељи, ка тој својој јединој љубави - свељубави, свето тело његово није подлегло трулежи него је остало цело целцато. И у њему божанска чудотворна благодат Христова, коју је он за живота свог на земљи христочежњивим подвизима еванђелским низводио у себе дан и ноћ, и тако облагодатио, осветио, охристовио, очудотворио тело своје, мошти своје. Уствари, свети Сава је и после смрти, иако душом међу анђелима горе, остао сав међу својима на земљи доле, творећи и даље еванђелска дела: исцељујући болесне телом и болесне душом. Тела је исцељивао од телесних недуга, а душе од душевних недуга: неверја, маловерја, безверја, очајања, безумља, лудила, мржње, пакости, злобе, властољуоља, сластољубља, грехољубља, злољубља, ђавољубља. Речју: од свих грехова, страсти, порока, смрти, злодуха. Богодани чудотворни исцелитељ тела, он је у исто време био и чудесни васкрситељ душа. Јер васкрсење душе бива када се душа Божанском силом ослободи од неког свог греха, од неке своје страсти, од неког свог порока. Еванђелска је непобитна истина: сваки је грех мала смрт душе; а порок, а страст - то је истинска, права смрт душе. Ако је душа упорно грехољубива, она свим бићем својим нагло умире, јер се својевољно и пожудно одваја од Господа Бога, који је једини живот душе и једини извор животворних сила душиних.