У суботу треће недеље Великога Поста, од давних времена, на средину цркве се износи крст, а четврта недеља Великога Поста која следи после тога назива се Крстопоклоном недељом. Знамо да је Велики пост припрема за Страсну седмицу, за дане у које се Црква сећа страдања, распећа и крсне смрти Исуса Христа. Изношење крста на Крстопоклону недељу има за циљ да нас опомене на крајњи циљ нашег интензивног и продубљеног хришћанског живота којим живимо у те великопосне дане. У вези са тим умесноје да се још једном присетимо места које Крст - као главни и узвишени символ Хришћанства - заузима у хришћанској вери.

У понедељак 24. марта 2008. године је у великој сали градске општине Лазаревац, у оквиру циклуса „Веронаука за одрасле“ који се по благослову Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована одржава у организацији Црквене општине Лазаревац и под покровитељством Градске општине Лазаревац, одржано предавање на тему „Косово и(ли) Европска унија“.

Ово је уједно било и представљање новог броја часописа за националну културу и друштвена питања „Двери српске“, а чија је тема „Европска унија – мит и стварност“ и поднаслов „Прва аргументована јавна расправа на тему за и против (не)уласка Србије у ЕУ, у светлу Косова и Метохије“.

Гости предавачи су били господа: Бошко Обрадовић – главни и одговорни уредник овог часописа, Иван Ивановић – сарадник Нове српске политичке мисли и Предраг Драгић Кијук - књижевник и секретар Српске књижевне задруге.

Исповест свештенства намесништва бељаничког

Предавање "Кнез Милош Обреновић"

Предавање "Православљем против дроге"

Свети Никола Кавасила

1. Након помазивања светим миром приступамо светој Трпези, а то је кончина и испуњење живота када тамо доспемо, ништа нам вшне није потребно за оно благостање које смо тражили. Јер, одатле, заиста, нећемо примити само смрт и погребење Христово, и заједницу живота у Њему, него ћемо стећи Самога Васкрслога Господа; и нећемо примити само дарове Светога Духа које смо у стању да примимо, већ Самога Добротвора, Сам Храм Божији, у Коме су установљени сви благодатни дарови. Он је, наравно, присутан у свим светим Тајнама, јер се Њим Самим помазујемо, и у Њега се погружавамо, и Он је наша Тајна Вечера. Он је, дакле, присутан и уза све оне који приступају светој Тајни и предаје им од Својих дарова, али не у свакој Тајни на исти начин: крштењем Он ослобађа човека (који је као глина погодна за свако обликовање) од свакога зла и утискује у њега Своје обличје, а помазањем га чини учесником у енергијама Светога Духа, чија он ризница постаје благодарећи оваплоћењу Христовом. Али, кад доведе хришћaнинa пред свету Трпезу и дарује му да једе Тело, Он га у потпуности мења и преноси га у Своје божанско стање, и тада глина није више глина пошто је попримила царско обличје већ постаје само Тело Царево. Ништа блаженије од тога није могуће ни замислити.

У светлости научних података тог времена питање о пореклу ове литургије је било тешко решиво, чак и на плану хипотеза, зато што најранија сведочанства о постојању те литургије датирају с почетка VII века. Једно од тих сведочанстава се налази у Пасхалној хроници, где се каже да се "те године, при цариградском Патријарху Сергију, од прве недеље поста, четвртог индикта (615. год.) почело певати да се уздигне у време преношења Пређеосвећених Дарова из скевофилакиона на престо, после јерејевих речи "по дару Христа Твога", народ одмах почиње "Сада силе небеске са нама невидљиво служе. Ево улази Цар славе, ево већ принесена тајанствена Жртва долази. Са вером и љубављу приступамо да причасници вечнога живота постанемо. Алилуја".

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је у суботу 22. марта Свету Литургију у манастиру Светог Луке у Бошњану.

„Православљем против дроге”, наслов је филмске трибине која је одржана у Епархијском центру Шумадијске епархије у четвртак, 20 марта. Гости Епархије били су Његово преосвештенство епископ јегарски г. Порфирије, протојереј отац Бранко који руководи православним камповима за борбу против наркоманије у Епархији бачкој, а од недавно - и у јединственом пројекту у Епархији шумадијској,  као и двојица штићеника ових кампова који су изнели своје трагично наркоманско искуство.