ВАСКРСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ ПРЕДСТАВЉА ОБНОВУ ЉУДСКЕ ПРИРОДЕ, ОЖИВЉАВАЊЕ, ПРЕСАЗДАЊЕ И ВРАЋАЊЕ У БЕ3СМРТНИ ЖИВОТ ПРВОГ АДАМА, КОЈИ ЈЕ КРОЗ ГРЕХ БИО УСМРЋЕН, И СМРЋУ ВРАЋЕН У ЗЕМЉУ ОД КОЈЕ ЈЕ БИО СТВОРЕН. ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО ЈЕ ОНТОЛОШКО ЧУДО КОЈЕ ПРЕВАЗИЛАЗИ ГРАНИЦЕ ОВОГА СВЕТА И, ПРЕМДА СЕ У ЊЕМУ ЗБИВА, ОНО ЈЕ НАДКОСМИЧКО У КОСОМОСУ.

На Велики Петак у 21. час у Саборном храму у Крагујевцу служено је јутрење Велике Суботе. Преосвећени Владика Јован са свештенством Саборног храма, умилним појањем и читањем, пред гробом Господњим, на средини храма, уз кађење и уз држање упаљених свећа, произнео је непорочне стихире, којима претходе стихови из 118. Псалма, подељених на три статије, у једној од статија се каже: «Животе, како умиреш; како и у гробу обитаваш, царство смрти разрушаваш и умрле подижеш из Ада.»

У Петак пред вече у 16. часова у Саборном храму Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Вечерње са изношењем Плаштанице.

189. емисија Српске православне епархије шумадијске и Радио Крагујевца „О Богу и људима”, у четвртак, 16. априла, посвецена је Васкрсу. Због чега овај празник називамо „Празником над празницима”. Гост саговорник је Владан Костадиновић, професор у Богословији Свети Јован Златоусти. У редовној рубрици Тумачења Новог Завета протојереј Милић Марковић тумачи другу главу Посланице светог апостола Павла Колосанима. Редовне рубрике су и Вести из Српске православне цркве, пастирска поука и друге.

Већ традиционално на Велику среду манастир Светог Луке у Бошњану постаје право духовно стециште верног темнићког народа. Тог дана се наиме, врши света тајна јелеосвеђења. Под духовним руководством игумана ове светиње архимандрита Алексеја (Богићевића) уз саслуживање јеромонаха Луке, пет свештеника и ђакона јагодинског освећен је јелеј којим је помазан верни народ. Храм светог апостола Луке био је мали да прими све који су желели помазање ради исцељења и опроштаја заборављених грехова јер је то и смисао ове свете тајне, како је у беседи истакао архимандрит Алексеј.

У Саборном храму у Крагујевцу у јутарњим часовима Великог Четвртка, са почетком у 730 часова, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован уз саслужење свештенства саборног храма, служио је Свету Литургију Светог Василија Великог. Евхаристијска радост је употпуњена причешћем великог броја верника.

АД (грчки: Αδης, јеврејски: шеол)

- према „Речнику православне теологије“ Ј. Брије -

Учење о васкрсењу није било познато јудејској религији, по којој сваки човек после смрти силази у шеол, подземно место пуно таме и сенке, где нема ни сећања ни слављења Бога (Пс. 6,5; 88,4-6; Јн. 3,13-19).

Спаситељев силазак у АД у тренутку смрти и боравак у њему све до Васкрсења јест библијска вера коју потврђује 1. Петр. 3,18-19 и 4,6 (в. и Рим. 10,7; Еф. 4,9). Ово апостолско сведочење вере помињу и постапостолски списи (Свети Игњатије, ''Посланице'': Магнежанима IX, 1, стр. 89; Филаделфијцима X, 1; Тралијанцима IX, 1; Свети Јустин Мученик, ''Дијалог'' 72,4). Свети Јован Дамаскин, који наводи место из Посланице Филипљанима 2,20, каже да је Исус обоженом душом сишао у ад да би показао како његова светлост обухвата и оне који сеђаху у тами и сени смртној, као и да ослободи заробљене. Исус Христос, који драговољно прима смрт на крсту, прихвата људску стварност до краја, у њеним најнегативнијим видовима, и започиње борбу против ђавола онамо где је овај начинио себи обиталиште и распрострео своју власт, то јест у царству смрти. Он тамо силази као Цар и објављује вечну победу над смрћу и сатаном, не само праведнима него свима, верујућима и неверујућима.

СВЕТОГ ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГ БЕСЕДА 85. НА ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО МАТЕЈУ

 „Тада му попљуваше лице и удараху Га;
а други га бијаху по образима, говорећи:
Прореци нам, Христе, ко те удари?... “
(Мт. 26, 67 и 68)