Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј (Гавриловић) рођен је у селу Видова, код Чачка, 1930. године од оца Здравка и мајке Милијане. На крштењу добио је име Мирослав. У родном селу завршио је основну школу, а потом гимназију у Чачку. По завршетку гимназије уписао се и завршио Богословију у Призрену, а затим и Богословски факултет у Београду. По завршеном факултету одлази у војску. По повратку из војске убрзо бива постављен за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора октобра месеца 1959. године у манастиру Раковица, од стране Његове Светости Патријарха Германа, прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј.

Данас је на Изборном сабору епископа Српске Православне Цркве изабран нови Патријарх српски.

У раним јутарњим часовима Његово Високопреосвешетнство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, мјестобљуститељ Патријарашког трона, служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборној цркви. Високопреосвећеном су саслуживали Епископи: Осечко-пољски и барањски Г. Лукијан, Шумадијски Г. Јован, Аустралијско-новозеландски Г. Иринеј, са викарним епископима Липљанским Г. Теодосијем и Моравичким Г. Антонијем.

У организацији братства Старе Цркве и удружења СВЕБОР (Српске вештине борења) која негује старе борилачке вештине и српски дух витештва и части, ове године је као и ранијих организовано Богојављенско пливање за Крст Часни, које се одиграва у Крагујевацу на језеру у Шумарицама.

Свечаном Архијерејском Литургијом у Саборном Светоуспенском храму у Крагујевцу, прослављен је велики Господњи празник Богојављење.

Литургијско сабрање предводио је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, а саслуживали су свештеници овога храма на челу са старешином протојерејом – ставрофором Заријем Божовићем.

Преосвећени Владика шумадијски Јован је са братством Светосавског храма и протојерејима Зораном Крстићем, Миланом Боротом служио Свету Литургију на дан светих мученика Теопемпта и Теоне, када се још и прославља и Kрштење Христово.

Богојављење - 19. јануара по новом, a 6. јануара по старом календару, Православна Црква слави велики хришћански празник Богојављење. Тог дана православни једни друге, а и сав народ Божји, поздрављају древним поздравом „Бог се јави - Заиста се Бог јави".

Свети Јован Златоуст је o данашњем празнику, поред осталог рекао: „Хоћу да празнујем, љубљени, и оран сам да светкујем. Јер је свето Богојављење печат празника и врата светковине...".

Предстојећи Изборни сабор Српске Православне Цркве, заказан за 22. јануар, једна је од средишњих тема на нашој медијској сцени. Свети Синод са задовољством констатује да се један део медијâ том темом бави озбиљно и одговорно, али и са дубоким жаљењем примећује да јој већи број медијских извештача и коментатора приступа сензационалистички, необјективно и пристрасно, често се користећи дезинформацијама и опскурним трачевима, по правилу из анонимних извора, не поштујући духовни ауторитет ни Цркве ни њеног преминулог предстојатеља и не марећи за расположење и достојанство нашег народа, показано при Патријарховом испраћају и сахрани.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован је у предпразништву Богојављења 17. јануара, када се Црква молитвено сећа на седамдесет светих апостола и светог Јевстатија Српског, служио Свету Архијерејску Литургију у храму светог великомученика Димитрија у Лазаревцу.

Првог дана новог лета Господњег у навечерје празника Светог Серафима Саровског, Владика Јован служио је празнично бденије у манастиру Денковац. Сваке године прослављање овог великог угодника Божјег, у овој светој обитељи бива свечано и веома молитвено, јер је преподобни Серафим Саровски имендан настојатеља манастира оца Серафима.

На дан Светог Серафима Саровског, у петак 15. јануара 2010. године, у храму Спаљивања моштију Светог Саве у Барајеву, окупили су се Архијерејски намесници Шумадијске епархије са свештенством и верним народом бељаничког намесништва, око свог Архијереја, Епископа шумадијског Господина Јована. Његово Преосвештенство служило је Свету Литургију уз саслужење протојереја-ставрофора: др Зорана Крстића, Миће Ћирковића, Николе Гвоздића, Милована Антонијевића, Љубише Смиљковића и мр Рајка Стефановића.