У Недељу пред Малу Госпојину, парохијска заједница Десимировачка молитвено је обележила успомену на најрадоснији догађај у својој историји, када је у исту Недељу освећен прво темељ Цркве Свете Великомученице Недеље 1934. године, да би затим неколико година касније, тачније 1937. године, било свечано велико освећење храма.

Великим благословом Божијим може се сматрати то што су ову светињу осветили два светила наше вере, Свети Доситеј митрополит загребачки и Свети Николај Епископ жички, заједно са Епископом шабачким Симеоном.

Становници села Ђурђева су и ове године свечано прославили своју храмовну славу Рођење Пресвете Богородице – Малу Госпојину. Молитвено сабрање је почело Светом Литургијом коју су служили: протојереј Миленко Стикић, парох 3. лаповски, протојереј Велибор Јовановић, парох сарановачко-ђурђевачки, јереј Милан Ћосић, парох јарушички уз саслужење ђакона Дејана Шишковића.

Слава Карађорђеве цркве у Тополи Мала Госпојина и ове године прослављена је свечаним Литургијским сабрањем, којим је началствовао Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, уз саслужење свештенства и ђаконства Епархије шумадијске.

Празник Рождества Пресвете Богородице у народу познат као Мала Госпојина је слава храма села Мало Крчмаре код Раче. Мноштво мештана овог села је својим присуством у храму прославило овај значајан празник. Возгласом “Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа” започела је Света Литургија, а служили су је протојереј-ставрофор Драгослав Сенић, протојереји Петар Манић и Милан Томић, протонамесник Ненад Савић и јереј Горан Живковић.

На празник чуда Светог Архангела Михаила, 19. 09. 2010. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у капели манастира Благовештење уз саслуживање више свештеника и пререзао колач поводом славе манастирске капеле. Честити и побожни народ Рудничког краја заједно са пријатељима манастира из свих крајева Шумадије, дошао је да се помоли у овој великој светињи, која је током првог и другог српског устанка, почетком XIX века, играла веома важну улогу.

Епископ шумадијски Г. Јован је благоизволео да у суботу 18. септембра 2010. године у селу Сабанта надомак Крагујевца освешта храм Преображења Господњег, који је подигнут, пре тачно 100 година. Историја храма у Сабанти почевши од његове градње па све до његовог коначног освећења, проткана је занимљивим догађајима који су мање или више утицали да се освећење ове велелепне светиње одложи. Почеци датирају још од времена проте Гвоздена Илића који је као парох сабаначки започео градњу овога светога храма са мештанима Сабанте, доласком на ову парохију 1885. године. Након вишедеценијске градње, прота Гвозден је своју свештеничку службу у Цркви Божијој крунисао завршетком радова и заказивањем освећења храма за 1910. годину.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је 15. септембра 2010. године, Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Лазара Косовског у Белошевцу. У току Литургије произносене се прозбе за оне који се уче и за оне који их уче, да Преблаги Господ благодаћу Духа Светога помогне ђацима и њиховим наставницима да успешно заврше школску годину. Света Архијерејска Литургија завршена је Чином Призива Светог Духа. Лепо је било видети препуну Цркву и децу која учествују, причешћујући се Телом и Крвљу.

Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, Савез српских сокола који је под покровитељством Њ.К.В. престолонаследника Александра организовао је први послератни Соколски слет.

Подршку слету пружили су парохија при храму Светог Саве, Секретаријат за образовање Града Београда, Општина Врачар и Град Крагујевац.

Скупу су се обратили изасланик престолонаследника Александра, Драгољуб Ацовић и старешина Соколског савеза Јевђа А. Јевђевић који је соколским поздравом Здраво отворио слет.

Реч Његовог Преосвештенства
Епископа шумадијског Господина Јована
на отварању изложбе о обнови манастира Хиландара
у Крагујевцу 16. септембра 2010. године

Након Београда, Врњачке Бање и Краљева, изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара”, отворена је у Галерији Народног музеја Крагујевац. На свечаном отварању у четвртак 16. септембра 2010. године, присутнима су се најпре обратили директор музеја Александар Стаменковић, и аутор изложбе проф. др Мирко Ковачевић који су позвали Његово Преосвештенство Епископа шумадијског Г.Г. Јована да отвори изложбу. Отварању изложбе присустовао је велики број крагујевчана предвођени својим градоначелником господином Верољубом Стевановићем, који су са пажњом разгледали приређену поставку.

Изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара” открива широкој јавности плодове труда хиландарских неимара на обнови задужбине Немањића, најбогатије српске ризнице старе преко 800 година.