На дан када света Црква прославља успомену на светог Стефана и Јелену Штиљановић, хришћанска заједница светосавске цркве одслужила је са Његовим Преосвештенством Епископом шумадијским Господином Јованом, Свету Архијерејску Литургију.

Саслуживали су  ректор богословије Св. Јован Златоусти –протојереј ставрофор Зоран Крстић, протојереј – ставрофор Милан Борота и  јереји Бранислав Матић и Драган Поповић.

У суботу 15. октобра када црква прославља Светог свештеномученика Кипријана и преподобног Андреја, у обновљеном храму светог великомученика Димитрија у левачком селу Ратковић, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење монаштва и свештенства Архијерејског намесништва левачког.

РЕЧ ДР ДАНИЦЕ ПЕТРОВИЋ, ДИРЕКТОРКЕ МУЗИКОЛОШКОГ
ИНСТИТУТА САНУ, О КЊИЗИ ИЗАБРАНИ БОГОСЛОВСКО-ИСТОРИЈСКИ
РАДОВИ ЕПИСКОПА САВЕ ВУКОВИЋА

Владичански двор у Крагујевцу, 18. октобар 2011. године

Толико пута смо у животу чули или прочитали: ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО јесте сâмо срце хришћанске вере и хришћанске Благовести!! (А. Шмеман) Васкрсење славимо сваке недеље на богослужењима. За празник Васкрсења се сваке године припремамо Великим постом. Са колико само радости на Васкрсном јутрењу појимо безброј пута „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и свима у гробовима живот дарова“! А ипак, када се догоди да се растајемо од своји блиских и драгих, ми нисмо радосни – нисмо у стању да прихватимо њихов одлазак у бољи свет, да се веселимо њиховом сусрету са васкрслим Господом. Тугујемо и сабирамо шта смо ми изгубили, овде у овом животу. Да ли је то по слабости вере наше или по нашој човечанској природи којој неминовно, највећим делом припадамо?

Представљена књига Богословско-историјски радови
епископа Саве Вуковића

По љубави Његовог преосвештенства епископа шумадијског Господина Јована, пред препуном свечаном салом Владичанског двора у Крагујевцу, 18. октобра ове године, на дан када Црква прославља Светог Стефана Штиљановића, о књизи Изабрани-богословско историјски радови епископа Саве Вуковића, која је приређена поводом десетогодишњице упокојења владике Саве, говорили су, поред домаћина владике Господина Јована, академик др Димитрије Стефановић, генерални секретар САНУ и потпредседник Матице српске, др Даница Петровић, директорка Музиколошког института САНУ, др Ненад Ристовић, доцент Филозофског факултета у Београду, Добрила Мартинов, уредник у Матици српској и Негослав Јованчевић, приређивач књиге.

Током разговора о књизи, посетиоцима су приказани видео инсерти из пастирске делатности владике Саве као епископа шумадијског и снимак владичиног појања стихире из Службе Светом Стефану Штиљановићу. Црквене песме током овог сусрета поштовалаца личности и дела владике Саве изводио је Немања Старовлах, професор црквеног појања у Богословији Светог Јована Златоустог у Крагујевцу.

Благословен Који долази у име Господње

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, благоизволео је да у недељу 16. октобра 2011. године, на дан Светог Дионисија Ареопагита, атинског судије који је у хришћанство обраћен беседом апостола Павла на атинском Ареопагу, и који је по предању био први атински епископ, посети Јагодину и да одслужи Свету Архијерејску Литургију са својим домаћином Епископом шумадијским Г. Јованом уз саслужење госта из Грчке оца Сотироса Патраса и свештенства Епархије шумадијске. Повод за ову посету Његове Светости Патријарха Српског Г. Иринеја је служење парастоса на 80-ту годишњицу од постављања и освећења споменика страдалим Јагодинцима у свим ратовима вођеним за ослобођење Србије, који се налази на Скверу омладине у центру града.

Владика Јован- Живимо по Јеванђељу

У петак 14. октобра Црква Божија у Реснику је Светом Архијерејском Литургијом, којој је началствовао Епископ шумадијски Г. Јован, прославила своју Славу – Покров Пресвете Богородице.

Дан Светог Григорија Просветитеља, Епископа јерменског, у Епархији шумадијској обележен је свечаном Архијерејском Литургијом, у велелепном храму Светог великомученика Георгија на Опленцу, коју је служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован. Евхаристијско сабрање је било поводом значајног јубилеја, десетогодишњице од постављења протојереја-ставрофора Љубише Смиљковића, за Архијерејског намесника космајског и протојереја Љубише Ђураша, за Архијерејског намесника рачанског. Испред опленачког храма, задужбине династије Карађорђевића, Првојерарха шумадијског свечано је дочекало свештенство, верни народ и мноштво деце која похађају веронауку.

Горостасна личност светог Јована Претече и Крститеља Господњег, стоји на прелому Старог и Новог завета. Рођен по Божјем плану и измољен од људи, заузима посебно место у историји људског спасења, па самим тим и у православном богослужењу. На дан Зачећа Светог Пророка и Претече и Крститеља Господњег Јована, 6. октобра, када парохија у Поскурицама прославља своју храмовну славу, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, заједно са свештенством и верним народом принео је Евхаристијску жртву Богу и призвао у својим архипастирским молитвама, благослов Божији и благодат Духа Светог и Животодајног на верни народ поскуричке парохије. Овај храм, иако у изградњи,  одисао је једномислијем верника окупљених око свога Епископа.

ИЗ КЊИГЕ БОГОСЛОВСКО-ИСТОРИЈСКИ РАДОВИ ЕПИАКОПА САВЕ ВУКОВИЋА, КОЈА ЋЕ БИТИ ЈАВНО ПРЕДСТАВЉЕНА 18. ОКТОБРА (УТОРАК) У 18 ЧАСОВА У ВЛАДИЧАНСКОМ ДВОРУ У КРАГУЈЕВЦУ

Преподобни Роман Слаткопевац спада у ред „највећих и најславнијих цркве¬них песника“(1) Православне Цркве и „његов дух је такав да му се одређује прво место у рангу песника, религиозних или световних, тако да га је професор Три¬панис назвао највећим песником грчког средњег века“(2). И поред тога, о њему нема много података. Рођен је у Емеси у Сирији у последњој четвртини V века. Као ђакон храма Васкрсења Христовог прешао је у Цариград за време цара Анастасија I (491-518) и ту је прибројан Богородичиној цркви у дистрикту Ки¬рос (садашњи Hexi Marmara), северном делу града. Значи да је „Роман делао на раскршћу петог и шестог столећа“,(3) и остало време живота провео је у Царигра¬ду, где је и умро после 555. године, „вероватно пре смрти цара Јустинијана 565. године“(4). Претпоставља се да је умро 1. октобра, јер се тога дана слави његова успомена у Православној Цркви.

Јавно представљање књиге Изабрани богословско-историјски радови епископа Саве Вуковића, која је приређена поводом десетогодишњице упокојења владике шумадијског Саве, биће одржано 18. октобра (уторак) у 18 часова у новом Владичанском двору у Крагујевцу (код Саборне цркве).

Учествују:

• Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован;
• Професор др Даница Петровић, директорка Музиколошког института САНУ;
• Др Ненад Ристовић, доцент на Филозофском факултету Београдског универзитета;
• Милица Бујас и Добрила Мартинов (Матица српска);
• Негослав Јованчевић, професор богословије, приређивач књиге.

+++