У четвртак 24. октобра 2013. године верни народ Степојевца и околине окупио се у храму Срба светитеља да дочека Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован. Владика је служио свету Архијерејску Литургију и по древној пракси отаца и учитеља Цркве, у оквиру службе крстио малог Јована сина пароха мељачког јереја Новака Илића и његове супруге Вање. Епископу су саслуживали: архијерејски намесник бељанички протојереј-ставрофор Видо Милић, јереј Небојша Тополић, јереј Владимир Димић, јереј Игор Обрадовић, ђакон Небојша Јаковљевић и ђакон Дарко Павловић. Кум на крштењу био је Немања Недељковић.

Освештан темељ цркве, која ће бити изграђена на имању и средствима Томислава Николића у Бајчетини код Крагујевца, родном месту председника Србије.

У Бајчетини, надомак Крагујевца, родном месту председника Србије Томислава Николића, освештан је темељ храма Светог великомучиника Димитрија, који ће бити изграђен на имању и средствима српског председника, рекао је Танјугу Владика шумадијски Јован. "Са дуго очекиваном радошћу истичемо да је господин Николић, од како је Србија постала (самостална) Република, први председник који је смогао снаге да приступи градњи цркве и то у једном, више него тешком времену", каже владика Јован.

У понедељак 28. октобра 2013. године, у поподневним часовима Преосвећени Епископ шумадијски Г. Јован освештао је место и поставио крст за нови дом Господњи у Аранђеловцу. Црква ће се градити у кругу аранђеловачке болнице, а биће посвећена свештеномученику Јоаникију (Липовцу), митрополиту црногорско- приморском, који је средином јуна 1945. године мученички пострадао у Аранђеловцу од стране комунистичког режима.

У среду, 30. октобра 2013. године, када Црква прославља и празнује: Светог пророка Осију; преподобномученика Андреја Критског. Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор жички Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Белошевцу у храму Светог Кнеза Лазара и рукоположио у чин ђакона Марка Стевановића диполомираног теолога из Тополе.

У пондељак 28. октобра, када наша Црква празнује преподобно мученика Лукијана и преподобну Јевтимију, храм Светог Саве на Аеродрому имао је заиста дан који створи Господ да се радујемо.

На Светој Литургији, коју је служио Његово Преосвештенство Епископ Јован, у склопу Литургије као што је то некада Црква чинила у Цркву и у одело Христово обукао се новокрштени Вук, син јереја Александра и Сузане Мирковић. Исповедањем вере кум ђакон Драган Урошев из Панчева, привео је малог Вука Епископу који га је крстио. На Светој Литургији Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Рајко Стефановић, протојереј-ставрофор Милан Борота, протојереј Мирољуб Марковић, протојереј Љубомир Радић, протојереј Ђорђе Марковић, јереј Бранислав Матић и јереј Немања Младеновић.

У суботу 26. октобра 2013. године, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, у великој сали Центра за културу Сопот, одржан је осми сабор фрулаша.

Фрулашки сабор је одржан у организацији Црквене Општине сопотске и Центра за културу – Сопот, а покровитељ и овогодишњег фрулашког саборовања је Градска Општина Сопот.

У уторак 22. октобра 2013. године, када Црква Божија прославља Св. ап. Јакова и Св. Стефана српског (слепог), верни народ поповићке парохије са својим свештеником, радосно је дочекао свог Епископа.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у поповићком храму уз саслужење свештеника и ђакона шумадијске Епархије и београдско-карловачке Архиепископије. Током Свете Литургије Епископ је крстио малу Софију, ћерку надлежног свештеника Марка Стевановића и његове супруге Александре.

Петар I Петровић, свети Петар Цетињски, црногорски митрополит, био је стриц Петра II Петровића Његоша. То су две најзначајније личности црногорске историје. Свети Петар Цетињски рођен је у селу Његуши 1748. у братству Петровића, које је дало пет владика. У монашки чин је ступио у својој дванаестој години, а 1782. је постао митрополит и, уједно, владар Црне Горе. Изабран је на народној скупштини. Сав живот посветио је Богу и свом народу, кога је очински волео, али умео и строго да кори. Мирио је завађена црногорска племена и бранио земљу од нападача. Успео и у једном и у другом. После двоструке победе над скадарским везиром Махмут-пашом ујединио је Црну Гору и Брда. Нарочито се прославио победом над Наполеоновом војском у Далмацији и Боки Которској. Први је у црну Гору увео писане законе. Био је изузетно образован – говорио је седам језика, био је и писац. Пре Његоша и Вукове реформе писао је народним језиком. Иако владар народа, живот је провео у тескобној ћелији, као прост монах. Упокојио се на Лучиндан (Свети Лука), 18. октобра 1830.

Духовни центар Богословије “Свети Јован Златоусти” у уторак, 29. октобра, представља књигу “Православље и модерност” протојереја-ставрофора др Зорана Крстића, ректора крагујевачке богословије и професора на Богословском факултету у Београду.

На промоцији ће поред аутора, учествовати Његово преосвештенство епископ шумадијски г. Јован,  Његово преосвештенство епископ јегарски г. Порфирије, академик проф. др Дарко Танасковић, универзитетски професор, бивши дипломата, познати исламолог, као и академик др Владета Јеротић, психијатар и књижевник.
Промоција се организује у Свечаној сали Богословије у згради будуће фискултурне сале на Аеродрому и почиње у 19 сати.

Црквени Хор “Опленац” из Тополе је у периоду од 18. до 20. октобра 2013. године уз Благослов Владике Шумадијског Господина Јована, а по позиву Мати Јулијане Денисове учествовао на Фестивалу “Државни Глас” у Минску (Белорусија), који се иначе одржава сваке године у Манастиру Св. Јелисавете.

За све чланове хора позив који је још крајем августа стигао значио је велики Божији Благослов и Божију награду за сво пожртвовање и труд који овај хор већ петнаест година улаже, трудећи се да својом песмом улепшава богослужења како у Тополским храмовима тако и широм Епархије Шумадијске. Наравно за овакав један велики пут, који су сви хористи сматрали за неку врсту ходочашћа, јер се радило о одласку у велику Светињу (Манастир Свете Јелисавете је једна од највећих манастирских обитељи на свету) требало је доста средстава да се подмире трошкови аутобуског превоза.