На Духовски уторак, 10. јуна 2025. године, поводом храмовне славе, у крагујевачком насељу Церовцу, Његово Високопреосвештенство архиепископ крагујевачки и митрополит шумадијски Г. Јован служио је Свету архијерејску Литургију. Митрополиту су саслуживали: протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, архијерејски намесник крагујевачки, протојереј-ставрофор Миладин Михајловић, протојереј - ставрофор Милан Томић, протојереј Александар Ресимић, гост из Париза, ђакон Лазар Марјановић и ђакон Стеван Илић из Тополе.

У понедељак 9. јуна 2025. године, Његово Високопресвештенство Митрополит шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Старој Цркви у Крагујевцу поводом храмовне славе Светотројичког храма и литије Града Крагујевца.

Митрополиту Јовану су саслуживали ректор крагујевачке богословије Светог Јована Златоуста проф. др протојереј-ставрофор Зоран Крстић, Архимандрит Онуфрије Вранић, старешина Светотројичког храма у Крагујевцу (Стара Црква) протојереј-ставрофор Милић Марковић, старешина храма Светог Саве на Аеродрому протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, јеромонах Јован Прокин, старешина храма Свете Петке у Виноградима протојереј-ставрофор Драган Брашанац, архимандрит Пајсије Илић, Архијерејски намесник лепенички протојереј Срећко Зечевић, старешина Саборног храма у Крагујевцу протојереј Дејан Марковић, старешина храма Светог великомученика косовског кнеза Лазара протојереј-ставрофор Милован Антонијевић, свештеник Ненад Милојевић, јеромонах Лонгин Крајишник те протођакони Иван Гашић, Мирослав Василијевић и Лазар Марјановић.

Празник Силаска Светог Духа на Апостоле, Тројичиндан, прослављен је свечано у младеновачком храму Успења Пресвете Богородице. Овај велики празник представља најдуговечнију традицију, која у овој поткосмајској вароши изузев у периоду богоборачког антитеизма, обележаван већ 132 године литијским обиласком записа у самом граду.

Празник Духова – Педесетнице, слава града Лазаревца, и ове 2025. године, прослављен је свечано, Сабрањем у храму Светог великомученика Димитрија, а потом и свечаном Литијом улицама нашег града.

Светом Литургијом началствовао је протонамесник Владa Димитријевић уз саслуживање протојереја-ставрофора Златка Димитријевића, протојереј-ставрофорa Маркa Митићa и протођакона Николе Урошевића.

Празник Силаска Светог Духа на апостоле прослављен је свечано у паланачким храмовима. Празновање је, као и сваке године, започело служењем Свете Литургије. Велики број верника је дошао на евхаристијско сабрање и приступио Чаши.

Након Свете Литургије уследило је вечерње богослужење са коленоприклоним молитвама.

У петак, 6. јуна 2025. године, на Оданије Вазнесења Господа нљшег Исуса Христа, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради уз саслужење братства овога светога храма.

Има један рођендан који је веома значајан за спасење рода људског. То је Духовдан – рођендан Цркве Христове, који се слави у 50. дан по Васкрсењу Христовом (отуда Педесетница). На тај дан, Дух Свети је сишао на апостоле у облику огњених језика, дајући им моћ да говоре на свим језицима света и да их разумеју сви људи. Црква је непрекидни Духовдан, Дух Свети је стално у њој као бескрајна животворна сила. И он непрекидно силази кроз сваку Свету Тајну, кроз сваку свету врлину, кроз свако Богослужење, кроз свако „Господе помилуј“, кроз сваки христочежњиви уздах.

У суботу 7. јуна 2025. године, када Црква обележава духовске Задушнице, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован служио је архијерејску Литургију у храму Свете Петке у месту Петка, надомак Лазаревца. Митрополиту су саслуживали: протосинђел Евстатије (Драгојевић), протојереј-ставрофор Златко Димитријевић, протојереј-ставрофор Мирослав Филиповић, јереј Зоран Ђурић, гост из Архиепископије београдско-карловачке, као и протођакони Иван Гашић и Никола Урошевић.

Благољепију сабрања допринели су Србски православни појци из Београда.

У недељу 1. јуна 2025. године, са благословом Његовог Вискокопреосвештенства Митрополита шумадијског Господина Јована верници парохије мајурске походили су светиње: Саборну цркву Светог Николе у Сремским Карловцима, Богословију Светог Арсенија у Сремским Карловцима, Саборну цркву у Новом Саду и манастир Крушедол.