Јован Претеча, који је крстио Христа у реци Јордану, живео је у пустињи као испосник. Хранио се пустињским биљем и дивљим медом. Како је он завршио свој живот? Пошто је Јован Крститељ прекорео цара Ирода за женидбу са својом снахом, царица Иродијада га је мрзела и наговорила је цара да одсече главу светом Јовану. То је он и учинио, погубивши овог највећег човека рођеног од жене, како за њега каже сам Спаситељ, и највећег пророка. Његове мученичке смрти ми се сећамо на дан Усековања главе светог Јована Криститеља (29. августа по старом, 11. септембра по новом календару). Из великог поштовања према строгом испоснику и мученику Јовану Претечи, тога дана сви православни строго посте.

Шта је рекао Свети Јован Крститељ кад је први пут видео Господа Христа? Рекао је пророчке речи: "Гле, Јагње Божје које носи грехе целога света."

КРШТЕЊЕ (грч: Βάπτισμα или Χριστιανισμός) односно Света Тајна Крштења јесте једини начин да се уђе у Цркву Христову, заједницу народа Божијег коме је глава Христос. У одељку из Светог Јеванђеља које се чита у току чина Крштења, између осталог, налазимо и заповест Христову: "Идите и начините све народе мојим ученицима, крстећи у име Оца и Сина и Светога Духа." (Мт 28,19)

Рађање за нови живот могућ је само у Крштењу, јер "ако се ко не роди одозго, не може видети Царства Божјег." (Јн 3,3) Када је народ после Педесетнице чуо проповед Св. Петра упитао је: "Шта да чинимо? Α Петар им рече: покајте се и нека се свако од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих грехова, те ћете примити дар Духа Светога." (Дап 2,37-38)

На оданије великог празника Божића, Црква Свете великомученице Недеље у Десимировцу код Крагујевца, прославила је успомену на великог исповедника Божијег, Светог Доситеја митрополита загребачког.

То је уједно и била прилика да се генерације млађих десимировчана упознају са ликом и делом овог великог јерарха Српске Цркве, који је заједно са Епископом жичким Николајем и Епископом шабачким Симеоном, освештао 1937. године цркву у Десимировцу.

Првог дана Нове Године по јулијанском календару, Црква Божија у Маршићу је прославила своју храмовну славу Св. Василија Великог. Свечана прослава је почела дочеком Владике Јована испред црквене порте од стране мештана Маршића и ученика маршићке Основне школе “19. Октобар“, који су дочекали Епископа заједно са својим вероучитељем и директорком.

СУБОТА-(14. јануар) – ОБРЕЗАЊЕ ГОСПОДЊЕ И СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ
09.00 – СВЕТА ЛИТУРГИЈА

СРЕДА-(18. јануар) – КРСТОВДАН
07.30 – ЦАРСКИ ЧАСОВИ
08.30 – СВЕТА ЛИТУРГИЈА И ВОДООСВЕЋЕЊЕ
17.00 – ВЕЛИКО ПОВЕЧЕРЈЕ

ЧЕТВРТАК -(19. јануар) – БОГОЈАВЉЕЊЕ
08.00 – СВЕТА ЛИТУРГИЈА И ВЕЛИКО ОСВЕЋЕЊЕ ВОДЕ
17.00- БДЕНИЈЕ

ПЕТАК-(20. јан) СВЕТИ ЈОВАН КРСТИТЕЉ
09.00 – СВЕТА ЛИТУРГИЈА

ПЕТАК-(27. јануар)- СВЕТИ САВА
08.00 – СВЕТА ЛИТУРГИЈА, У НАСТАВКУ ДЕЧИЈЕ РЕЦИТАЦИЈЕ

У четвртак по Божићу 12. јануара, Епископ шумадијски Г. Јован служо је Свету Архијерејску литургију у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу уз саслужење братства Светотројичког храма.

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована 2. новембра 2010. године основана је у оквиру Духовно образовног центра Свети Јован Златоусти у Крагујевцу Школа иконописа. Школу водe дипломирани сликар живописа – иконописац Екатерина Кудрјавцева – Милетић и дипломирани фрескописац Миљан Милетић. Школа је основана са циљем да се полазници упознају са средњевековном традицијом црквене уметности и да кроз практични и теоретски рад сваки полазник може да открије тајне иконописа и да упозна православну веру у њеној литургијској димензији која представља темељ и оквир целокупне хришћанске уметности.

Православна Црква постоји и живи унутар историје те пролази кроз њу без губљења свог идентитета. Ово је врло важан аспект Цркве, који при том није напред осигуран. С обзиром да смо сведоци да су неке хришћанске цркве живот у историји започеле истинским идентитетом, а завршиле тако што су промениле свој идентитет, те се с правом питамо да ли су уопште цркве или не, питање идентитета Цркве очигледно захтева велику опрезност.

И за нас православне ово је опомена коју треба да узмемо са озбиљношћу. Јер, чињеница је да у свеукупној нашој активности, која чини да понекад осећамо самозадовољство, постоји и за нас велика опасност да одступимо од идентитета Цркве, те да више у суштини не будемо Црква, већ нешто друго, то јест једно другачије тело.

У издању Богословског друштва ОТАЧНИК објављена је књига Александра Шмемана ЕВХАРИСТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ. Зборник је приредио Лазар Нешић.

Уколико постоји личност, чије је целокупно богословско стваралаштво и читав живот обележен Евхаристијом Цркве, онда то засигурно јесте блажени отац Александар Шмеман. Управо из тог разлога, наслов зборника Евхаристијско богословље, који потиче од приређивача, на најбољи начин изражава централну мисао коју овде сакупљени чланци и студије експлицитно изражавају: Евхаристија јесте центар, смисао и само биће живота Цркве, хришћана и живота целокупног створеног света.

Са Његовим Преосвештенством Епископом шумадијским Г. Јованом, на Бадњи дан, говорили смо о значају оснивања Епархије шумадијске, с обзиром на то да ове године прослављамо шездесет и пет година њеног оснивања. 2013. је и година обележавања јубилеја Миланског едикта, те смо искористили прилику да на почетку ове године упитамо има ли планова о томе како ће се ова годишњица прославити.