Сремски Карловци од 30. 07. 2017. до 06. 08. 2017. године

Јубиларна, двадесет пета школа појања, како је на завршном концерту полазника у Еколошком центру “Радуловачки”, 5. августа увече, рекла ауторка програма проф. др Даница Петровић, посвећена је Корнелију Станковићу, нашој баштини, изниклој из црквене праксе и ономе што ипак данас познајемо, а што је у време када је овај курс почео, једва да смо наслућивали, а веома мали број људи је знао.

У суботу, 12. августа када наша Света Црква прославља успомену на Преподобну мати Ангелину Српску, Преосвећени Епископ шумадијски Господин Јован је служио Свету Архијерејску Литургију у манастиру Венчац у Брезовцу код Аранђеловца. Преосвећеном Епископу су саслуживали архијерејски намесник орашачки, протојереј-ставрофор Мићо Ћирковић, протојереј-ставрофор Драгомир Кеџић, јереји Иван Теодосић и Милош Митровић, протођакон Иван Гашић и ђакон Немања Иксић. Својим прекрасним појањем су Свету Литургији улепшали чланови хора "Света Анастасија Српска" из Аранђеловца.

У петак 11. августа 2017. године, Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради. Епископу су саслуживали протојереј Драган Брашанац и ђакон Милутин Гашевић.

Заветна Слава једног дела мештана села Кусадак, Литургијски је прослављена и ове године. Светом Литургијом, која је почела у 8 часова, у храму Преподобног Симеона Мироточивог и Светог Саве Првог Архиепископа Српског, началствовао је настојатељ Манастира Пиносава, игуман Петар (Драгојловић), а саслуживали су му свештеници села Кусадак, протојереј Дејан Бркић и протонамесник Далибор Новаковић.

У среду, 9. августа 2017. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Архијерејску Литургију у храму Св. великомученика Пантелејмона у Клоки. Повод овог молитвеног сабрања био је прослава храмовне славе. Епископу су саслуживали: архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, пензионисани протојереј - ставрофор Драгољуб Ракић, пензионисани протојереј – ставрофор Тихомир Анђелковић, протојереј – ставрофор Ђорђе Радишић, протојереј – ставрофор Слободан Богојевић, протонамесник Слободан Радивојевић, протођакон Иван Гашић и ђакон Урош Костић.

У уторак, 8. августа 2017. године, када наша Црква прославља Преподобномученицу Параскеву – Трнову Петку, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Архијерејску Литургију у летњиковцу манастира Петковице и прославио храмовну славу заједно са свештенством, монаштвом и верницима рудничког краја. Епископу су саслуживали: архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, протојереј Милан Савић, јеромонах Мардарије, протонамесник Слободан Радивојевић, протонамесник Остоја Пешић, протођакон Иван Гашић и ђакон Урош Костић.

У саборном храму у Крагујевцу, 6. августа 2017. године, на дан када Православна црква прославља свету великомученицу Христину, преподобног Поликарпа Печерског, свете мученике Пребиловачке и Доњохерцеговачке, служио је Свету Архијерејску Литургију Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован уз саслужење братства Саборног храма.

У уторак 8. августа 2017. године, у вечерњим часовима, са почетком у 18 часова, уочи празника Светог великомученика Пантелејмона служена је Света Tајна Јелеосвећења у младеновачком храму Успења Пресвете Богородице. Свету Tајну Јелеосвећења служили су: протојереј-ставрофор Милорад Лазић, јереји: Живан Жујовић, Ненад Марковић, Петар Лесковац, Жељко Милић, Марко Јефтић, Бојан Вићовац уз саслуживање ђакона Небојше Поповића.

Протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ванредни професор
Универзитет у Београду – Православни богословски факултет

Аbstract. У форми огледа аутор разматра одређене аспекте односа Цркве и савремене српске јавности. Најпре се констатује својеврсна сакрализација медија и даје се кратак историјски преглед токова духовне историје који су довели до таквог стања. Као полазна тачка у даљој анализи аутор разматра Социјалну концепцију РПЦ и један конкретан став о задацима медија који је, по мишљењу аутора, утемељен на менталитету традиционалног, хомогеног друштва. У наставку се дају карактеристике плуралистичког друштва које покушава да надиђе идеолошке ставове из прошлости кроз пример верске и сваке друге толеранције. У оквиру пројекта Српска Православна Црква у штампаним медијима 2003-2013 анализом текстова аутор установљује фаворизовање од стране медија ставова модерности који су, такође, идеолошки, и са становишта савременог друштва анахрони. У завршном делу, уместо закључка, се износи став о незаинтересованости медија са основне хришћанске теме.