ИДЕМ ДА ВАМ ПРИПРЕМИМ МЕСТО!

(Беседа Господина Јована, епископа шумадијског, у храму Свете Петке у Крагујевцу-Виногради, појутарје Вазнесења 2009. године)

Хор младих је основан 1981. год. са благословом блаженопочившег Епископа Шумадијског др Саве (Вуковића), а на иницијативу младог свештеника Станка Секулића. Чланови хора су у почетку били углавном млади (претежно студенти), по чему је друштво и добило име, које и данас носи. То су били већином полазници веронауке, а касније им се прикључују и сви чланови хора Хришђанске заједнице. За кратко време, савладавши Литургију од Мокрањца, хор почиње да редовно учествује на богослужењима.

30. маја 2009. године навршило се десет година од стравичног злочина који је заувек изменио историју Варварина. Тог дана, око 13 часова на празник Силаска Светог Духа на апостоле (варваринска литија), НАТО авиони бомбардовали су варварински мост и том приликом животе је изгубило десеторо људи међу којима и протојереј-ставрофор Миливоје Ћирић и петнаестогодишња Сања Миленковић, тадашња ученица Треће београдске Гимназије.

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Шумадијског Г. Јована покренут је интернет-форум на веб страни www.svetijakov.org која постоји већ дуже време, а уређује је парох дубочки јереј Иван Цветковић.

Форумом администрира парох 4. лаповске парохије јереј Горан Живковић који има дуже искуство у овој врсти комуникације, а у модерацији ће учествовати и више свештеника и студената теологије.

Тридесетог маја, првог дана празновања Св. Тројице 1999. године приликом бомбардовања моста на реци Морави у Варварину од НАТО бомби пострадао је дугогодишњи парох Цркве у Варварину протојереј–ставрофор Миливоје Ћирић.

На овај дан 30. маја 2009 године када молитвено обележавамо 10-годишњицу погибије проте Миливоја, нашег драгог Ћире како смо га звали, Ми малобројни његови школски другови из II-ге послератне генерације призренских богослова, који смо по Божијем допуштењу још у животу, са молитвеном захвалношћу сећамо се његове личности, његове пређене животне стазе, све до његове насилне смрти прекинуте НАТО агресијом на Србију.

Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду, отворио је данас у овој највишој црквеној образовној институцији Први годишњи симпосион на тему Српска теологија данас. На пленарној сесији присутнима су се обратили Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и Преосвећена Господа епископи Браничевски Г. Игњатије и умировљени Захумско-херцеговачки Г. Атанасије.

Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Г. Јован служио је уочи Спосовдана празнично бденије у манастиру Саринац, у храму посвећеном Вазнесењу Господњем. Честитајући храмовну славу настојатељу манастира протосинђелу Јустину (Гордићу) Владика Јован је у надахнутој беседи истакао смисао и значај овог великог празника, у историји људског рода.

У просторијама Црквене општине јагодинске, на дан Вазнесења Господњег-Спасовданa, одржана је конференција за штампу поводом петогодишњице радио емисије “Православно јутро” уредника Бориса Милосављевића, вероучитеља из Јагодине.

Како је и сам уредник нагласио све је почело на празник Преноса моштију светог оца Николаја, пре тачно пет година 22. маја 2004 године, на таласима 97, 3 мегахерца, првог програма Радиа Јагодина са благословом Његовог Преосвештенства Eпископа Шумадијског Господина Јована , и уз помоћ Црквене општине јагодинске. Како то увек и бива на почетку је било пуно потешкоћа, међутим, како је време пролазило, тако је емисија заокупљивала пажњу све већег броја слушалаца, па је данас Радио Јагодина, који има и регионалну фрекфенцију, незамислив без ове емисије.

Милешева, Св. Тројица-Пљевља, Чајниче, Добрун, Дражилово и Прибојска Бања

У рано јутро 23. маја 2009. године једна група верника Епархије шумадијске заједно са старешином Саборног храма Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу протојерејем Заријем Божовићем и јерејем Зораном Врбашким директором Поклоничке агенције Епархије шумадијске, кренула је на дводневно поклоничко путовање. Циљ путовања су били манастири Милешева поред Пријепоља, Света Тројица у Пљевљима, црква Успења Пресвете Богородице у Чајничу, манастир Добрун и манастир Бања код Прибоја.