У недељу 25. новембра, када Црква прославља Светог Јована Милостивог, Св. Нила Синајског, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован уз саслужење свештенства Архијерејског намесништва левачког, освештао је крстове и звоно за нови храм у селу Комарану код Рековца. У препуном храму Владика Јован се обратио верном народу, честитајући им овај дан радости: “Данас ваш храм добија своју круну, добија своје обележје, а то је знак крста Господњег... нека ово звоно које смо осветили увек звони на радост и нека вас позива на службу Божију, али знајте да ово звоно има два тона, тон радости када се сабирате и окупљате на молитву, али да има и тон жалости када не будете учестовали у Светим Богослужењима. Хвала свима вама који сте дали своје прилоге за набавку ових крстова и нека би Господ дао да овај храм што пре завршимо и осветимо”.

ВЕЛИЧАЊЕ СПАСАВАЈУЋЕ НАУКЕ ЗЛАТОУСТОВЕ

Празновање Светог Јована Златоустог у крагујевачкој Богословије започело је у недељу (25. новембра), дан уочи празника, када су се ученици, наставници и гости у школском храму окупили око свог духовног оца – Његовог преосвештенства Господина Јована, епископа шумадијског, који је служио празнично бденије. За ову прилику наставник црквеног појања у Богословији Немања Старовлах превео је целу Златоустову службу на савремени српски језик, што је ово богослужење учинило још узвишенијим, јер су учесници непосредније доживели сву лепоту црквених песама које тако речито осликавају личност Светог Јована Златоустог, као, на пример, у следећим стиховима: „Земаљски анђео и небески човек, ластавица благоглаголива и многогласна, ризница врлина, камен неломиви, узор верних, мученицима подобни, који је једнаке части са анђелима, једнакога значаја са апостолима... “

На дан светог мученика Мине и светог краља Стефана Дечанског, 24./11. новембра 2012. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Никољу.

Епископу су саслуживали Архијерејски намесник опленачки, протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, протојереј Милан Савић и ђакони Епархије шумадијске.

Литургијска молитва праћена је слаткопјенијем сестринства ове свете обитељи заједно са диригентом хора Опленац, Маријом Ракоњац.

У петак двадесет пети по Духовима Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету архијерејску Литургију у храму Свете Петке у Виноградима.

У четвртак по Аранђеловдану 22. Новембра, Епископ шумадијски Г. Јован служио је литургију у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу, уз саслужење братства овога светога храма.

У среду 21. новембра, када Црква Христова прославља св. Архангела Михаила и све небеске Силе Бестелесне, Преосвећени Епископ шумадијски Г. Јован служио је свету Архијерејску Литургију у храму св. апостола Петра и Павла у Аранђеловцу.

Дом Божији био је испуњен верницима који славе св. Архангела Михаила као крсну славу, али и онима који не славећи ипак прослављају Бога и свете Његове. У петропавловској цркви је пракса, од њене изградње 2005. године, да славари свих слава присуствују светој Литургији и саборно прославе свога заштитника, а тек после службе Божије бива резање колача.

У недељу 18. новембра 2012. године, када наша света црква молитвено прославља свете преподобномученике Галактиона и Епистима, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован у поподневним часовима у храму светог оца Николаја у селу Ковачевац надомак Младеновца, крстио је малу Љубицу, ћерку председника општине Младеновац г. Дејана Чокића и супруге Оливере.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је са неверицом и огорчењем примио вест да је жалбено веће Међународног кривичног суда за бившу Југославију, под председавањем судије Теодора Мерона, донело ослобађајућу пресуду хашким оптуженицима Анти Готовини и Младену Маркачу, којима се судило за злочине против човечности и кршење законâ и обичајâ ратовања од јула до септембра 1995. године, тиме што су учествовали у удруженом злочиначком подухвату чији је циљ био трајно и присилно уклањање српског цивилног становништва из Крајине.

Овом срамном пресудом хашки суд је коначно разобличио сâм себе и још једном показао да је у питању политички суд коме је најмање стало до правде и до права.