ЧАСОПИС КАЛЕНИЋ 4/2024

Саборни храм у Крагујевцу је 28. августа 2024. године прославио своју храмовну славу Успења Пресвете Богородице. То је празник, у којем Православна црква празнује крај земаљског живота Дјеве Марије, Њену смрт, коју назива „Успењем“, речју која има значење: сна, блаженства, уснућа, спокојства. Суштина и смисао смрти Мајке Божије најбоље је изражена на икони Успења Пресвете Богородице. На тој икони Мајка Божија лежи на самртном одру. Око Ње су апостоли, а Господ Исус Христос изнад Ње, држи на рукама своју мајку, живу и заувек сједињену у вечности са Богом. Ми на тој икони видимо смрт, али не као растанак, већ као сједињење; не као жалост, већ радост и у крајњем исходу – не смрт, већ живот.

Денковачка света обитељ прославила је своју славу Успење Пресвете Богородице.

Празничном службом началствовао је високопреподобни протосинђел Пајсије настојатељ манастира Светог Пајсија у Шуљковцу. Оцу Пајсију су саслуживали јеромонах Нектарије настојатељ манастира Саринац, протојереј Живомир Газдић, протонамесник Слободан Савковић и јерођакон Спиридон сабрат манастира Денковац.

У среду 28. августа 2024. године, парохијани младеновачког храма Успења Пресвете Богородице, молитвено су, као и у претходних 114 година, прославили храмовну славу.

Велико мноштво Младеновчана је од раног јутра испунило храм и порту. Евхаристијским сабрањем верног народа Божијег началствовао је Архијерејски намесник младеновачки протојереј-ставрофор Жељко Ивковић, уз саслужењe умировљеног пароха младеновачког протојереја-ставрофора Драгољуба Ракића, старешине Светоуспенског храма протојереја-ставрофора Слободана Кеџића, затим протојереја Ратка Аврамовића и пароха трећег међулушког јереја Небојше Поповића, те ђакона Саше Костадиновића.

У уторак, 27. августа 2024. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску литургију у храму Светог великомученика Пантелејмона у Станову.

Митрополиту је саслуживало братство храма.

Данас када мајка црква шумадијске епархије слави своју славу- Успење Пресвете Богородице народ питомог шумадијског села Саранова изабрао је да исти празник буде потпора и заштита њима и њиховом селу и то само две године по изградњи Саборне цркве у Крагујевцу, а сада већ давне 1886. године. Знао је овај народ да све своје бриге и надања може поверити на молитвено старање Мајци Божијој, јер ко може умолити боље Сина до мајка. Зато се у овом месту ништа мање торжествено није прославило Успење Пресвете Богородице, него било где, где су подигнуте цркве у част њеног Успенија. За села која нам полако одумиру, славе цркве су не само сусрети са људи са Богом, већ и сусрети људи међусобно. Од силних послова и радова на ономе што им је Бог дао овај празник је био идеална да испуне оно што се молимо на сваком богослужењу, а то је да сами себе и једни друге Христу Богу предамо.

У понедељак десети по Духовима, двадесет и шестог августа, када наша света Црква прославља пренос моштију Светог Максима Исповедника и оданије празника Преображења Господњег, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован, служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром.

Митрополиту су саслуживали: ректор богословије протојереј ставрофор др Зоран Крстић, архијерејски намесник крагујевачки протојереј ставрофор мр Рајко Стефановић, јереј Иван Антонијевић, јеромонах Јован (Прокин) и ђакон Александар Ђорђевић.

У суботу девету по Духовима, 24. августа 2024. године, када наша Света Црква молитвено прославља Светога мученика и архиђакона Евпла и Преподобног Нифонта, патријарха цариградског, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету Литургију у храму Покрова Пресвете Богородице у Реснику код Крагујевца.

Током Литургије, митрополиту Јовану су саслуживали протојереј Срећко Зечевић, архијерејски намесник лепенички, парох сипићки јереј Ивица Камберовић, парох при Старој Милошевој цркви јереј Ненад Милојевић, парох при храму Светог Јоаникија Девичког јереј Милош Ђурић, протођакон Иван Гашић, као и господа чтечеви Лазар Коларевић, Павле Гашић и Лазар Антонијевић.