Света великомученица Ирина рођена је почетком I века на Балкану, у некоме граду Магедону где је њен отац Ликиније био мали цар. Неки мисле, да је била Словенка. Рођена је као незнабошка од родитеља незнабожаца под именом Пенелопа. Учитељ у хришћанству био јој је Апелијан. Свети Тимотеј, ученик апостола Павла, крстио ју је са њеним дворкињама, и донео јој посланице апостола Павла на читање. Одбијањем да се уда, она је разгневила свога оца, и отац ју је хтео мучити, али она га је обратила у Хришћанство. Мучена је од остала четри цара. У хришћанској традицији после свих мука Ирина је дошла у град Месемврију, где ју је умртвио цар Саворије, али ју је Бог оживео. А цар се са многим народом крстио када је видео то чудо. Верује се да је света Ирина својим страдањем у веру Христову привела преко сто хиљада незнабожаца. Најзад је сама легла у гроб и наредила Апелијану да гроб затвори. После четири дана, кад су гроб отворили њено тело није било у гробу.

Српска православна црква слави је 5. маја по црквеном, а 18. маја по грегоријанском календару.