Свети Кирило Јерусалимски је био архиепископ јерусалимски.
Рођен је у Јерусалиму за време владавине Константина Великог, (315. - 386.) а умро је за време владавине Теодосија Великог. Године 346. посвећен је за свештеника, а 350. је наследио на престолу јерусалимском блаженог Максима патријарха. Трипут је збациван с престола и слат у прогонство, док најзад у време Теодосијево није враћен, па је проживив мирно још осам година. Две тешке борбе он је имао: једну с аријевцима, који су се осилили под Констанцијем, сином Константиновим, а другу под Јулијаном Одступником, с овим одпадником и са Јеврејима. Хришћани верују да се у време силе аријевске на Дан Педесетнице појавило се знамење Крста, светлије од сунца, које се простирало изнад Јерусалима и Горе Јелеонске, и трајало неколико часова почев од деветога часа изјутра. О тој појави, која је била виђена од свих житеља Јерусалима, писано је и цару Констанцију, и она је служила много на утврђењу Православља против јеретика. За време владавине Јулијана Одступника десило се друго знамење. Да би понизио хришћанство, Јулијан је наговорио Јевреје да обнове храм Соломонов. Кирил се молио Богу да се то не деси. И био је земљотрес страшан, који је порушио све што је изнова сазидано. Тада Јевреји почеше поново, али опет се догодио земљотрес, који је сруши не само новосазидано него извалио и растурио и старо камење које се још држало под земљом. Од многих списа овог светог оца сачувана је његова катихетика, дело које потврђује веру и праксу Православља до дана данашњега. Овај светитељ је био необичан архипастир и велики подвижник. Био је кротак, смеран, сав испоштен и у лицу блед. После многотрудног живота и витешке борбе за веру православну мирно се упокојио.
Српска православна црква слави га 18. марта по црквеном, а 31. марта по грегоријанском календару.
