Прослава Светог Саве првог архиепископа и просветитеља српског у виноградској парохији потврђена је и ове године свеопштим литургијским сабрањем. Лик овог Божијег угодника који је својим животом и делом заувек утабао стазе нашој просвети и култури, остаће вечно да пламти у срцима оних најмлађих, са јасно упућеном јеванђељском поруком: Заволите Бога као што Он заволе нас, коју је Свети Сава спевао свом оцу Светом Симеону, а односи се на васколики Српски род.

Личност Светог Саве и светосавска заветна мисао и овог 27. јануара окупила је народ у крагујевачкој Старој цркви. Свету Литургију служили су свештеници овог светог храма. Посланицу Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског прочитао је ђакон Мирослав Василијевић.

По завршетку службе пресечен је славски колач, који је ове године припремио домаћин славе господин Миодраг Павловић са породицом. Део колача примила је госпођа Радмила Стојадиновић, која ће следеће године благословом Светог Саве бити домаћин у нашем храму.

И ове године, у организацији Црквене општине јагодинске и јагодинских средњих школа, празник Светог Саве обележен је низом манифестација под називом Светосавска недеља.  Прослава је почела у среду 17.1.2007.год. у  галерији Музеја наивне уметности отварањем изложбе икона са Академије за уметност и консервацију СПЦ у Београду. Изложбу је отворио и о значају икона у правоаслављу говорио Горан Јанићијевић професор фрескописа.

16. и 17. фебруара 2007. године у преподневним часовима у Епархијском центру организује се акција добровољног давања крви!

Новоподигнута црква у Грошници посвећена је овом Божјем угоднику и богослову, који се прославља 7. фебруара, по новом календару.

Ове године, Св. Архијерејску литургију служио је Његово Преосвештенство Епикоп шумадијски Господин Јован, уз саслужење крагујевачких свештеника.

Његово Преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован је, у уторак 6. фебруара 2007. године у Културно-просветном дому у Рековцу,  одржао ,,Духовне разговоре“ са верницима из Левча, и тиме благословио почетак предавања под именом ,,Свети Роман“.

Дана 6. фебруара 2007. год.  у Епархијском центру у Крагујевцу, после одслужене Свете Архијерејске Литургије коју је служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован и положене заклетве нових чланова, одржана је годишња седница Епархијског Савета Епархије шумадијске.

Црква Св. апостола Томе подигнута је 1875-6. године и више пута је претрпела страдања и оштећења за време ратова који су вођени у овом региону. За време Колубарске битке 1914. године граната је порушила олтарских део храма и кубе. Каснијих година се извршила делимична поправка храма који је служио за икупљање верника више села: Конатица, Пољана, Врбовна, Баљевца и Дражевца. До поновног оштећења цркве одлази током другог светског рата 1942. године и овога пута су страдала врата, прозори, кров и крстови, што је донекле поправљено за време службовања проте Лазара Стрижака. Прота Никола је Цркву споља окрпио и омогућио да се храм и даље користи за богослужење. 1980. године на парохију долази прота Милош Вукојевић. Парохијски дом је подигнут 1981. године. Међутим, приликом последњих земљотреса на овом подручју 1997. године, црква је поприлично оштећена изнутра, али и приликом НАТО агресије 1999. године, дошло је до поновног оштећења.

Дана 12. фебруара 2007. године Његово преосвештенство епископ шумадијски Г. Јовaн служио је Свету архијерејску Литургију у храму Света три јерарха на Опленцу. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Миладин Mихаиловић, протонамесник Рајко Стефановић и ђакон Градимир Милојевић, а певао је црквени хор Опленац.

Саборни храм у Крагујевцу Светом Литургијом прославио је  прву недељу Часног поста - недељу Православља. Свету Литургију служило је братство Саборног храма уз присуство верујућег народа. У спомен победе над иконоборцима и над свим непријатељима Православне вере, и на торжествено успостављање поштовања икона у време патријарха Методија, благочестиве царице Теодоре и сина јој Михаила, свети и богоносни оци одредили су ову прву недељу Часног поста за празновање тог догађаја. Ова недеља је названа недеља Православља за спомен победе православног вероисповедања над јеретичким зановетањима и земним мудровањима.