У други четвртак по Духовима 23. јуна 2011. године, на дан Св. свештеномученика Тимотеја Бруског, Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску литургију у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу уз саслужење братства овога светога храма.

Захваљујући обимној литератури на нашем језику, у којој се коментаришу византијски извори о успомени на светилиште Мајке Божије поред Цариграда, које је утицало на успостављање у православним Црквама празника Живоносни Источник, могуће је рећи нешто више о томе како је настао овај празник који Срби називају Источни петак, а који је од 2011. године крсна слава Шумадијске епархије

Мада је светилиште Богородице од Извора настало још у V или VI веку, то јест у време владавине ромејских царева Лава I (457-474), односно Јустинијана (527-565), служба (у литургичком смислу) посвећена култу који се ту неговао и обновљењу првобитног храма Мајке Божије, настаје у доба Палеолога, у првим деценијама XIV века. Писац службе и других сродних текстова у славу вишевековних чудотворних исцељења Богородичине цркве од Извора (τής Θεοτόκου τής Πηγής) који брзо попримају богослужбену употребу, је византијски историчар и песник Нићифор Калист Ксантопул између 1308. и 1320. године. Такође, почетком XIV века и Манојло Филес саставља бројне епиграме у част исцељења у Богородичином светилишту.

Поводом педесетогодишњице од упокојења Краљице Марије Карађорђевић, Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Господин Јован служио је 22. јуна 2011. године, у храму Светог Ђорђа на Опленцу Свету заупокојену Архијерејску Литургију а у продужетку и парастос Њеном Величанству.

У недељу Свих Светих, 19. јуна 2011. године, с благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, одржан је традиционални фестивал хорова Епархије шумадијске, који се већ дуги низ година редовно одржава у Епархији шумадијској. Организатор овогодишњег фестивала ,било је Архијерејско намесништво космајско, а фестивал је одржан у Великој сали Културног центра – Сопот.

Преосвећени Епископ шумадијски Г. Јован служио је у суботу 18. јуна свету Архијерејску Литургију у манастиру Венчац у Брезовцу код Аранђеловца.

Благословом Владике Јована, од 2009. године капела овог манастира посвећена је свештеномученику Јоаникију (Липовцу). Митрополит црногорско-приморски Јоаникије пострадао је 1945. године у Аранђеловцу и његови земни остаци до данас почивају негде подно планине Букуље. У календару наше Свете Цркве, овај новомученик Христов уписан је 17. јуна, али по најновијим сведочанствима даном његовог скончања јавља се 18. јун.

Живот сваког православног хришћанина треба да буде подвижнички. Без нашег духовног и телесног труда, потпомогнутог Божјом благодаћу, немогуће се ослободити силе греха и сјединити са Господом. Зато пост у православној духовности заузима веома важно место и без њега нема напретка у ниједној хришћанској врлини. У давној прошлости, појам поста обухватао је потпуно уздржавање од било какве хране, да би касније попримио смисао уздржавања од једне врсте хране која се назива „мрсном", тј. оном која у себи садржи масноће животињског порекла, али, у одређеним периодима и од хране која је спремана на биљним масноћама. Тако у чисто посну храну спадају: хлеб, поврће, воће и разни други плодови. Посебну врсту поста представља „сухоједење", које подразумева употребу само некуване, дакле суве посне хране.

протојереј ставрофор др Зоран Крстић

Драга браћо и сестре,

велико ми је задовољство и незаслужена част што се данас налазим међу вама на овом тако значајном историјском и духовном месту, а поводом теме која је најдубље повезана са нашим животима и нашом будућношћу. Европске вредности и процес глобализације су те неисцрпне теме којима људи различитих животних усмерења и погледа и из различитих делова Европе могу, као што је то и нормално и очекивано, приступити на различите начине. Оно што бих желео да предложим у наставку вашој пажњи и љубави, је најопштије размишљање о глобализацији једног човека који живи у источној Европи, у земљи која се налази у транзицији, у Србији, а затим размишљање једног православног свештеника о европским вредностима.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, на дан (17. јуна 2011.) када се пре једне деценије упокојио Епископ Шумадијски Сава Вуковић (1977 – 2001), служио је у Саборном крагујевачком храму Свету Литургију и парастос свом предходнику на кетедри Епископа шумадијских.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован је у трећи дан по Педесетници, 15. јуна 2011. године, у предивном и архаичном амбијенту парохијске цркве брвнаре села Брајковца, надомак Лазаревца, уз саслуживање свештенства колубарско-посавског намесништва, служио Свету архијерејску Литургију. На светој Литургији су поред свештенства и верника локалне црквене заједнице били присутни и штићеници који се лече од болести зависности у заједници “Земља живих”, коју је са благословом епископа Јован основала Црквена општина Лазаревац.

Овогодишња прослава празника Педесетнице који је и слава баћевачке цркве, почела је у недељу светом литургијом коју су служили баћевачки свештеници јереј Влада Димитријевић и јереј Игор Обрадовић уз саслужење ђакона Дарка Павловића. Литургији је присуствовао верни народ баћевачке парохије. У наставку литургије служено је вечерње богослужење.

После је уследила литија кроз село Баћевац и по први пут после Другог светског рата литија је прошла и кроз село Бождаревац, где је народ са одушевљењем дочекао учеснике крсног хода. Након литије уследило је резање славског колача и трпеза љубави у парохијском дому.