Administrator

Administrator

петак, 14 август 2020 20:23

МЛАДЕНОВАЧКА “КРВАВА ЛИТИЈА”

jerejmarkojeftic

“Најпре крв у Београду, па крв у Бијељини, па крв у Сарајеву, па крв у Младеновцу, па, како чујем, синоћ крв у Ваљеву! О, Боже велики, какви су греси наши, да нас све ово постигне? Ако су Срби морали гинути у рату, зашто да гину у миру? Ако су нас убијали непријатељи, зашто да нас убијају православни синови?”

(Одломак из беседе светог Николаја Жичког изговорене недељу 29. августа 1937. године у Горњем Милановцу)

СЛАВА КАПЕЛЕ ПРИ СТАРОЈ МИЛОШЕВОЈ ЦРКВИ У КРАГУЈЕВЦУУ први дан Великогоспојинског поста, 14/1. августа, када наша Црква прославља Изношење Часног Крста и Свете мученике Макавеје, епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе посвећене данашњем празнику у Старој цркви у Крагујевцу.

Епископу су саслуживали архијерејски намесник лепенички, протојереј Срећко Зечевић, старешина храма и архијерејски намесник Левачки протојереј – ставрофор Милић Марковић, протојереј Срђан Тешић и јереј Стефан Дамјановић.

ПОСЕТА ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ ГОСПОДИНА ИРИНЕЈА ПРЕСТОНОМ ГРАДУ ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ - КРАГУЈЕВЦУУ четвртак, 13. августа 2020. године, Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј, посетио је Саборни храм Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу.

Верни народ и свештенство Архијерејског намесништва крагујевачког и лепеничког са својим архипастиром Његовим Преосвештенством Епископом шумадијским Господином Јованом, дочекали су и срдачно поздравили долазак поглавара и предстојатеља Српске православне цркве. Патријарх Иринеј се захвалио на дивном дочеку, и поделио свој архипастирски благослов свештенству и верном народу града Крагујевца.

СВЕТИ ИЗДАНЦИ ВЛАДАРСКЕ ПОРОДИЦЕ

Што је за средњовековну Србију био манастир Студеница, то је за Србе у Подунављу био манастир Крушедол или “друга Студеница”, маузолеј сремских деспота Бранковића, чији култ за време Турака чак превазилази стари култ Срба светитеља из дома Немањића.

ПРЕПОДОБНА АНГЕЛИНА - МАЈКА НЕБЕСКЕ ДОБРОТЕ И МИЛОСТИ! Теби, изабраној војвоткињи Христовој, која си својим благочестивим и страдалним животом и великом љубављу према ближњима стекла слободу код Господа, узносимо топлу синовску молитву: Помози нам, Мајко наша, да се спасемо од зла овога света како би једном наследили Царство Небеско и угледавши тебе у њему ускликнули: Радуј се, Преподобна Ангелина, Мајко небеске доброте и милости! Ова Света и Преподобна Ангелина беше кћи благочестивог и православног кнеза албанског Аријанита из елбасанског краја, а свастика славног Ђурђа Скендербега. Живитељи те области, зване још и Скендерија, беху хришћани, већином православни, јер тада још не беху потчињени агарјанском ропству и отаџбина се њихова слављаше победом вере и оружја. У двору кнеза Аријанита расла је млада кћи његова Ангелина у страху Божјем и побожности, упућујући вољу своју и све своје духовне дарове на творење воље Божје. Име њене мајке није познато, но и она је сигурно била веома побожна и честита кад је тако хришћански дивно васпитала кћер своју у еванђелском учењу и владању. Још од детињства се на Светој Ангелини видео прст Промисла Божјег који ју је припремио за подвиге који су јој предстојали у њеном будућем животу. У то време у албанске крајеве дође као изгнаник деспот српски Стефан Слепи, други син деспота Ђурђа Бранковића (1427.-1456.). Њега и његовог старијег брата Гргура Турци су 1441. године затворили и ослепили, па их после 1444. године слепе вратили у очев дом. По смрти њихова оца, деспота Ђурђа, владаше неко време Србијом њихов најмлађи здрави брат Лазар (1458.), а онда деспотом постаде овај блажени страдалник Стефан (док се његов старији брат, слепи Гргур, замонашио у Хиландару где је као монах Герман и умро, 16. октобра 1459. године, и погребен). На два месеца пред пад српске престонице Смедерева, због опште разјадињености и разбијености српског народа, "неки ђаволом управљани људи слагаше како је тобоже деспот Стефан неко зло учинио, те га истераше далеко из отачаства својега, да тако у туђини многе беде и невоље поднесе". Праведни Стефан се тада преко Будима повуче код своје сестре Катарине, цељске грофице, а од ње отиде у Дубровник, па одатле у Албанију да тамо потражи себи безопасно пристаниште. Дошавши у Албанију на њему се зби реч Господња: Господ штити дошљака (Пс.145,9), јер њега кнез Аријанит усрдно прими као брата и пријатеља. Па пошто се боравак деспотов код њега продужи тако да он постаде као домаћи, чесна кћи кнежева Ангелина у срцу своме заволе слепога Стефана, као некада Косара праведног краља Владимира, и замоли од родитеља благослов за брак са Стефаном. Родитељи дадоше свој пристанак и благослов, те се Ангелина венча са Стефаном у Скадру 1461. године, пошто у души својој жељаше да у свему дели судбину са изгнаним праведником слепим деспотом Стефаном. Из овога Богом и родитељима благословеног брака њиховог родише им се синови Георгије (Ђорђе) и Јован, и кћи Мара. Док су деца расла у добрим наравима и васпитању, наиђе на њих нова злоба и нова несрећа. Безбожни Агарјани нападоше и на ту хришћанску земљу и пред собом све убијаху и уништаваху. Због тога се Стефан и Ангелина склоне са децом својом у Италију, у област Фурланију на северу (подручје Тршћанског залива). Ту се блажени и праведни деспот Стефан упокоји у Господу (9. октобра 1476 године), и би прослављен од Бога јављањима светлости на гробу и нетрулежношћу тела својега. Праведна и верна супруга његова, блажена Ангелина, оставши удова нуждаваше се у основним потребама за живот, јер њу и њену сироту децу притискиваше и сиротиња и туђина. Да би олакшала деци својој она се обрати с молбом угарском краљу Матији и он се смилова и даде њој и синовима њеним на уживање сремски град Купиново на Сави. Узевши са собом нетрулежне мошти свога супруга Стефана, Света Ангелина са децом својом дође преко Беча и Будима у Купиново и тамо у цркви Светог апостола и еванђелиста Луке чесно положи Стефанове мошти (15. фебруара 1486. године). Мађарски краљ Матија подарио је био старијем сину Ангелинином Ђорђу титулу деспота и неке сремске области, но он се убрзо тога одрече у корист свога млађег брата Јована и сам се замонаши (1495. године) у манастиру Купинову, добивши на монашењу име Максим. Но ускоро затим умре млади деспот Јован (1502.), те Света Ангелина и Максим, заједно са Стефановим и Јовановим моштима, преселише се код влашког војводе Јована Радула, где свети Максим би хиротонисан за Митрополита влахозапланинског. Ту Максим измири војводу Радула са молдавским војводом Богданом и заједно са мајком му Светом Ангелином учинише они у тим крајевима многа добра дела. Неколико година касније, Света Ангелина се са сином Максимом врати у Срем. Свети Максим постаде Митрополит београдски и сремски и заједно са мајком својом Ангелином подиже на огранцима Фрушке Горе у Срему свети манастир Крушедол и посвети га Благовештењу Пресвете Богородице. Ту Свети Максим пренесе из Београда своју епископску столицу и на тај начин обнови Сремску архиепископију. Ускоро и он почину у Господу (1516. године, 18. јануара, када се и слави његов спомен) и би погребен у својој задужбини Крушедолу. Преподобна мати наша Ангелина прими овде у Срему свети и анђелски монашки чин, у женском манастиру код Крушедола, задржавши на монашењу исто име Ангелина (што значи: Анђелска). Од почетка свога земног живота она се усрдно подвизаваше на спасење своје душе, но сада приложи труд труду и подвиг подвигу. Сва се предаде молитви, делима милосрђа и оправљању светих храмова и манастира Божјих у Срему. Због свих тих својих многобројних дела, она је, као савршена хришћанка, супруга, мајка и монахиња, од народа с правом добила назив Мајка Ангелина. Поживевши тако свето и богоугодно, она најзад почину од трудова својих и мирно усну у Господу 30. јула 1520. године. Сахрањена би у женском манастиру крај Крушедола, а када после неколико година њено свето тело би објављено, њене свете мошти бише пренете у цркву манастира Крушедола и положене у исти ћивот са моштима светог јој сина Јована Деспота. Ове свете и чудотворне мошти Сремских светитеља Бранковића Турци су заједно са манастиром Крушедолом палили 1716. године, а сачувала се од тада само лева рука Свете Мајке Ангелине. Службу овој Светој Мајци Српској написао је, ускоро по јављању њених чудотворних моштију, један од житеља манастира Крушедола. У овом светом манастиру на дан њеног спомена, 30. јула, бива велики празник и народни сабор. Молитвама Свете Мајке Ангелине нека Господ Свемилостиви и нас помилује и удостоји удела Светих Његових. Амин. Извор: званична презентација СПЦ-аТеби, изабраној војвоткињи Христовој, која си својим благочестивим и страдалним животом и великом љубављу према ближњима стекла слободу код Господа, узносимо топлу синовску молитву: Помози нам, Мајко наша, да се спасемо од зла овога света како би једном наследили Царство Небеско и угледавши тебе у њему ускликнули: Радуј се, Преподобна Ангелина, Мајко небеске доброте и милости!

ПРОПОВЕД ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ ГОСПОДИНА ЈОВАНА НА ОПЕЛУ АРХИМАНДРИТУ ЈОВАНУ (МАРИЧИЋУ), ИГУМАНУ МАНАСТИРА ТРЕСИЈАУ име Оца и Сина и Светога Духа, часно свештенство, преподобно монаштво, председниче општине Сопот, браћо и сестре!

Нажалост, ево опет, за само неколико дана, отворио се по трећи пут диптих умрлих Епахије шумадијске да упише име овог дивног и скромног игумана свештеног манастира Тресја, оца Јована, док су само пре неколико дана у тај исти диптих уписани игуман манастира Саринца Николај, а и прота Сава Арсенијевић, који су се преставили у Господу. Уз очекивани осећај туге, али не и очајања због растанка са њима, осећамо људски бол што више нису са нама овде на земљи. Али, у исто време осећамо и духовну радост што су они прешли из смрти у живот, тамо где нема ни бола, ни туге, ни страдања и што смо управо у њима ми који овде остајемо, задобили молитвенике пред престолом Божијим.

ЗАУПОКОЈЕНА ЛИТУРГИЈА И ОПЕЛО ПРОТОЈЕРЕЈУ-СТАВРОФОРУ ЖИВОМИРУ МИЛОВАНОВИЋУ У ЦРКВИ СВЕТОГ ПАНТЕЛЕЈМОНА У КРАГУЈЕВАЧКОМ НАСЕЉУ СТАНОВОУ уторак, 11. августа 2020. године, када наша Црква слави Светог Калиника и Свету мученицу Серафиму, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је заупокојену Литургију у Станову након чега је служио и опело блаженопочившем протојереју-ставрофору Живомиру Миловановићу.

Светој Литургији присуствовао је велики број свештеника и верног народа Епархије шумадијске.

СВЕТА АРХИЈЕРЈСКА ЛИТУРГИЈА У ЈАГЊИЛУДана 10. августа 2020. године када наша Црква прославља и празнује Свете апостоле и ђаконе Никанора, Прохора, Тимона и Пармена и Преподобног Павла Ксиропотамског, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном Светим апостолима Петру и Павлу у Јагњилу.

Архијереју су саслуживали: протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, јеромонах Петар (Драгојловић), протојереј-ставрофор Жељко Ивковић, јереји: Ненад Марковић, Марко Стевановић и Иван Ненадовић, протођакон Иван Гашић и јерођакон Василије (Старовлах).

ПРОСЛАВЉЕНА ХРАМОВНА СЛАВА У КЛОКИУ дан када наша света црква молитвено прославља успомену на Светог великомученика Пантелејмона и Светог Климента Охридског, у недељу 9. августа ове године, служена је Света Литургија у селу Клока. Литургијским сабрањем началствовао је архијерејски намесник опленачки и в.д. архијерејског намесништва рачанског протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, уз саслужење протојереја-ставрофора Драгољуба Ракића и пароха наталиначког протонамесника Бранимира Товиловића.

УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР ЖИВОМИР ЖОЛЕ МИЛОВАНОВИЋУ ноћи између 9. и 10. августа 2020. године уснуо је у Господу протојереј-ставрофор Живомир Миловановић, пензионисани парох становљански и дугогодишњи духовник Клиничког Центра у Крагујевцу.

Заупокојена Лутургија, као и опело протојереју Живомиру Миловановићу биће служенa у храму Светог Великомученика Пантелејмона у Станову у уторак 11. августа 2020. године, са почетком у 9 часова.