Милошћу Божијом, дана 10. маја 2007. године на празник Спаљивања моштију светог Саве, када је храмовна слава новоподигнуте барајевске цркве, Његово Преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету архијерејску литургију уз саслужење свештенства шумадијске епархије и том приликом осветио нови иконостас у барајевском храму.

У својој беседи, Владика је истакао значај нашег првог архиепископа светога Саве и као јерарха и као просветитеља и учитеља српског рода. Владика је нагласио значај заједништва у Цркви, рекавши да је ''један хришћанин једнако ниједан хришћанин''. Том приликом је поучио народ да само кроз заједницу љубави у Цркви могу стићи до коначног циља, а то је Царство Небеско.

У четвртак 10. маја 2007. године, храм Покрова Пресвете Богородице у Вреоцима је био испуњен званицама поводом крштења малог Луке, сина вреочког свештеника Горана Радовановића и супруге Иване.

Обред крштења је обавио епископ шумадијски Г. Јован уз саслужење свештеника и ђакона. Владика је истакао значај крштења као новог рођења и нагласио да је то важан тренутак у животу крштенога, кума и родитеља.

Епископ је указао на одговорност коју један хришћанин као кум преузима на самог себе и на свој живот, а и да је велика одговорност и тежак задатак на родитељима око ангажовања приликом васпитања деце.

Ово свечано сабрање настављено је у црквеној сали, трпезом љубави за све присутне, док је над малим Луком бдила његова старија сестра Дуња.

У четвртак, 10 маја 2007. године у Библиотеци града Београда, представљена је монографија, Иван Стевовић -  Каленић, Богородична црква у архитектури позновизантијског света.

О монографији су говорили: академик Јованка Калић, професор др. Марица Шупут и Драгољуб Тодоровић, архитекта и аутор.

Још један културни догађај у обележавању 600 година манастира Каленић, овог пута у Главном граду, привукао је пажњу ширег аудиторијума.

Промоцији  су присуствовали Његово Преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован, старешина манастира Каленић игуманија Нектарија, стручњаци архитектуре и црквеног сликарства, многи историчари и бројни гости.

У недељу 20. маја 2007. године Његово Преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету архијерејску Литургију у космајској Бељини.

Надлежнног пароха јереја Јовицу Ескића, епископ је унапредио у чин протонамесника похваливши га за несебично залагање на очувању ове светиње која је једна од најстаријих у космајском крају и која се налази под заштитом Завода за заштиту споменика културе града Београда.

На Духовски понедељак, 28. маја 2007. године, прослављена је слава Старе Цркве у Крагујевцу.

Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован са свештенством уз учешће великог броја хришћана града Крагујевца.

После Свете Литургије, епископ Јован кренуо је у Литију око центра града заједно са свештенством и у пратњи градоначелника г. Верољуба Стевановића, г. Добрице Миловановића, председника Скупштине града, г. Вукмира Миленковића, председника Црквене општине Старе цркве, а и великог броја верног народа.

Његово Преосвешетнство eпископ шумадијски Г. Јован служио је у недељу, 10. јуна 2007. године, Свету архијерејску Литургију у храму Свете Петке у Виноградима. Преосвећени владика је служио уз саслужење протојереја-сатврофора др Радомира Поповића, изасланика Светог aрхијерејског Синода Српске Православне Цркве на матурском испиту у Богословији Светог Јована Златоуста у Крагујевцу, протојерејем-ставрофором др Зораном Крстићем, ректором крагујевачке богословије, aрхимандритом Јованом Радосављевићем, архијерејсим намесницима Рајком Стефановићем, крагујевачким, и Савом Арсенијевићем, лепеничким, и осталим свештеницима поменутих намесништва.

Од 5. - 14. јуна 2007. године у Богословији "Светог Јована Златоуста" одржан је матурски испит зрелости. Матурске испите је контролисао изасланик Светог Архијерејског Синода протојереј-ставрофор др Радомир Поповић. Његово Преосвешетнство eпископ шумадијски Г. Јован је такође присуствовао испитима.

Од 25 ученика који су полагали испит зрелости, сви су успешно положили и тиме завршили своје школовање у овој Богословији.

Данас је Видовдан, најзначајнији дан у памћењу нашег народа, дан који нам отвара очи да видимо нашу историју, све што се десило, што се дешава и све што ће се дешавати. Данас Црква Христова, испуњена просвећујућом видовданаском светлошћу, прославља и светог пророка Амоса, малог пророка по сачуваном предању, али великог по делу љубави коју је показао према свом и свим народима. Пророк Амос је живео средином VIII века пре Христа. Био је родом из Текује, маленог града који се налазио недалеко од Јерусалима – Града Божијег. Своју пророчку делатност развио је у северној Палестини, на простору Израиљског царства, у време чувеног цара Јеровоама II (Ам 1, 1). Било је то време великог благостања у материјалном смислу, доба територијалног ширења Израиља, али и период када је дошло до великог раслојавања у народу (Ам 3, 15; 5, 11; 6, 11). Тада је спољашњи сјај државе прикривао суштинску неправду, неморал, неред и идолопоклонство (Ам 2, 6-8; 3, 9-10; 4, 1-2; 6, 1-7; 8, 4-6; 8, 15).

Од Ивандана до Петровдана у Космају

«Дани Милована Видаковића 2007» – књиге под липама манастира Тресије – завршна свечаност у порти неменикућке цркве – преосвећени епископ шумадијски Јован са народом у Неменикућу.

Знаменити српски писац прве половине деветнаестог столећа, Милован Видаковић, рођен у Неменикућу, а преминуо у Пешти, ево пуних дванаест година, именом својим за свако поштовање, окупља велики број становника Космаја, црквене служитеље и великодостојнике, јавне и културне посленике Србије. «Дани Милована Видаковића» временом су постали незаобилазан духовни, културни и уметнички празници двају подкосмајских храмова. Од ове године те свечаности нераскидиво су повезане са програмом «Вековник благодарја», којим се обележава седам столећа од настанка, триста година од обнове и седам деценија од настојања да манастир Тресије постане угледни «Духовник» садашњих и будућих генерација.

Благодарећи Богу за обилну помоћ коју нам пружа да сачувамо од заборава оно што је одувек красило наш благоверни и мученички српски род, и ове 2007. године, а четврту годину за редом, уприличисмо и отворисмо изложбу ручних радова, везених, тканих плетених... која носи назив „Петровдански вез“.

Уочи Храмовне славе Св. Ап. Петра и Павла, Свету литургију је  служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, уз саслужење крагујевачких свештеника. После  одслужене Св. литургије, отворена је изложба продајног карактера, женских ручних радова. Сав приход је намењен за обнову Св. храма у Грошници.