Духовни центар Саборног храма „Новомученици крагујевачки“, дана 26. децембра имао је разговоре са верним народом. На тему „Тумачење блаженстава“ говорио је јереј Дејан Лукић.  О. Дејан је на један веома сажет начин протумачио прва два блаженства: „Блажени сиромашни духом и блажени који плачу“.  Сиромаштво духом је смиреноумље, смиреност и смерност.  Основна врлина из које се све рађа јесте смиреноумље. Онај ко нема смирености нема ни других врлина. Смиреност је Бога учинила човеком. Јер није Бог морао да постане човек, али он то чини из своје смиренсоти и човекољубља и Бог постаје човек спушта се на ниво човека. Темељ хришћанске философије је смиреноумље. Сиромашни духом су они који су сиромашни од греха а богати су врлинама и врлинским животом.

У сали Духовног центра саборне цркве у Крагујевцу 23. децембра. 2008. године одржано је предавање проф др Биљане Вулетић на тему “Алергија у одојачком периоду,атопијски дерматитис и алергија на храну”.

Oво је још једно предавање које организује Институт за јавно здравље Крагујевац под покровитељством Града Крагујевца, а са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована.

Циљ пројекта “Када порстем бићу ЗДРАВ” је смањење броја оболелих од алергијских болести и астме на територији града Крагујевца.

(Из Службе празника Телесног рођења Господа Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа, Крагујевац 2000)

/У преводу са грчког са објашњењима и тумачењима др Ненада Ристовића)

Тропари се понављају до броја од седам тропара у свакој оди првог канона, а пет тропара у свакој оди другог канона, не рачунајући иромосе. Испред сваког тропара говори се Слава Теби, Боже наш, слава Теби, осим претпоследњег испред кога се говори Слава... и последњег испред кога се говори И сада... На крају сваке оде као катавасија понављају се ирмоси оба канона, изузев осме оде иза чијих тропара другог канона одмах почињу да се певају величанија и тропари девете песме првoг канона.

ЦИЉ ЈЕ УМА – НЕТВАРНА СВЕТЛОСТ

Празник Рођења у телу Господа Исуса Христа познат као Божић јесте један од највећих и најрадосних празника који православна црква празнује. Рођење Христово је својеврсно Богојављење, тј. јављање Бога у Свету. Како каже апостол: „Бог се јави у телу“. То значи да је Син Божији, Бог Логос, узео на себе људску природу, људско тело (оваплотио се), и јавио се овде у свету, нама људима као Богочовек. У личности Сина Божијег сједињене су две природе: Божанска и човечанска. Говорећи о рођењу Христовом Свети Григорије Богослов каже: „Бог је дошао људима, приближио се људима, како би се људи приближили Њему.“ Рођење Христово је догађај од космичке важности зато се црква труди да своје чланове достојно припреми за дочек празника. У богослужбену припрему спадају Недеља праотаца, Недеља отаца и претпразништво Рођења Христовог.

Беседа епископа Јована - виногради 18. децембар 2008. године

Беседа епископа Јована - виногради 22. децембар 2008. године

Беседа епископа Јована - виногради 23. децембар 2008. године

Беседа епископа Јована - виногради 24. децембар 2008. године

Беседа епископа Јована - виногради 25. децембар 2008. године

Беседа епископа Јована - виногради 26. децембар 2008. године

Беседа епископа Јована - виногради 31. децембар 2008. године

Беседа епископа Јована - виногради 1. јануар 2009. године

Беседа епископа Јована - виногради 2. јануар 2009. године

Беседа епископа Јована - виногради 3. јануар 2009. године

Беседа епископа Јована - виногради 5. јануар 2009. године

Беседа епископа Јована - виногради 16. јануар 2009. године

Беседа епископа Јована - виногради 23. јануар 2009. године

Духовни центар Саборног храма „Новомученици крагујевачки“, благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, сваког другог петка у месецу после одслуженог акатиста Пресветој Богородици Тројеручици, организује разговоре свештеника Саборног храма са верним народом. Разовори су почели у септембру. Главне теме разговора су биле о Евхаристији и Цркви.

У Еванђељској радости, трудом и несебичном љубављу Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована, у древном манастиру св. Архангела подно Венчаца, у недељу по Никољдану 2008. лета Господњег, уприличено је свето Евхаристијско славље. Архијерејску Литургију служио је Отац наш и Епископ Јован, уз саслуживање високопречасног протојереја-ставрофора Миће Ћирковића, високопреподобног игумана ћелијског Макарија јеромонаха, пречасних отаца Бранислава Бороте и Миловна Ранковића, јереја из Аранђеловца и тројице ђакона.

Саборни храм посвећен празнику Успења Пресвете Богородице налази се у граду Крагујевцу, у улици Краља Александра I Карађорђевића. Град Крагујевац и његова историја није дуга ако се мисли само на прве помене овог града у писаним изворима. Али, живот на ширем подручју Крагујевца је старији од 15. века, када датира први писани извор. Бројни трагови боравка људи на овим просторима забележени су на многим местима, од оних најстаријих, палеолитских пећина (околина Градца) и оних неолитских (Дивостин, Гривац) и из бакарног и бронзаног доба и тако редом кроз све епохе. Први историјски помен Крагујевца је из 1476. године у једном турском дефтеру под именом Караговинџа.