Протојереј ставрофор др Зоран Крстић, ванредни професор
Универзитет у Београду, Православни богословски факултет

Слобода савести и вере представља данас једно од основних права појединца и као такво је гарантовано законодавствима већине савремених држава. Тако 18. члан Универзалне декларације о људским правима коју је Генерална скупштина Уједињених нација усвојила 10. децембра 1948. године[1] каже да „свако има право на слободу мисли, савести и вероисповести; ово право укључује слободу промене вероисповести и уверења…“

Протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ванредни професор
Универзитет у Београду – Православни богословски факултет

Драга браћо и сестре, драге колеге, захваљујем се на љубазном позиву организатора и домаћина да узмем учешћа у данашњем нашем скупу, а у оквирима молитвене осмине за јединство хришћана. Част ми је и задовољство да се, заједно са својим колегама, показујемо као људи који негују дијалог. Само искреним дијалогом се може превазићи осећај самодовољности који се, као једна од суштинских манифестација људског пада, изражава кроз став да ми други, који је различит од мене по било ком основу, није потребан. У неговању и подржавању осећаја самодовољности верујући људи не би требало да учествују. У временима када и свет промовише дијалог као суштинску вредност наше културе верујући људи не смеју да заостају. Сувише често смо у историји били саблазан свету у својим искључивостима и самодовољностима.

Протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ванредни професор
Универзитет у Београду – Православни богословски факултет

Abstract. Поред несумњивог и никада спорног значаја ктиторства за живот Цркве аутор говори о „тамној“ страни ктиторског права. Тражећи потврде и примере у предању свештених канона аутор показује како она могу да буду реметилачки фактор добром црквеном поретку. Проблем се у раду разматра на три нивоа, кроз канонски статус клирика, кроз врсту богослужења у ктиторским црквама и кроз право својине над ктиторским здањем.

Протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ванредни професор
Универзитет у Београду – Православни богословски факултет

Abstract. Аутор у студији разматра основна начела обнове мисионарске делатности Руске православне цркве на основу Концепције мисионарске делатности РПЦ као и Мисиологије које представљају конкретно упутство и уџбеник за њену реализацију. „Друга хришћанизација“ се сматра неопходном из три разлога: један је духовно стање милиона људи ослобођеног од јарма безбожничке идеологије, други је духовно стање савременог друштва „задојеног антихришћанским светоназорским принципима хедонизма и нихилизма“, а трећи је прозелитска делатност различитих верских секти и покрета. Да би се протумачила и разумела поменута основна начела мисије пореде се три историјска тренутка са свим својим специфичностима али и заједничким елементима: прва три века, затим делатност Кирила и Методија и савремени тренутак. Разматрају се „типови“ Цркава које идентификујемо у прва два историјска периода, тј. Црква „малог стада“ и у другом Црква „народа“. Аутор у закључку покушава да да одговор на питање шта се подразумева под „другом хришћанизацијом“ или новом евангелизацијом и колико она може да буде успешна у поновној консолидацији Цркве „народа“, уколико би то био циљ.

Гордана Јоцић, новинар, уредник Радија Златоусти, Крагујевац

протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ванредни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду

Abstract: Аутори у тексту разматрају ставове који су изнешени у чланцима дневних листова „Политика“ и „Данас“ у периоду од 2003. до 2013. године, а поводом иницијатива и мишљења СПЦ у вези са чедоморствима (абортусима). После уводних разматрања и постављања проблематике, износе се и анализирају различити приговори у вези са ставовима СПЦ. У наставку је посебна пажња поклоњена односу чедоморстава (абортуса) и нивоа животног стандарда као и социолошка анализа плуралистичког друштва и статуса актера у јавној сфери кроз анализу појма секуларне државе. Завршни део есеја се односи на указивање на различите врсте антропологија, са освртом на начела лаицистичке англосаксонске биоетике.

ЧАСОПИС КАЛЕНИЋ 4/2017

У суботу, 05. августа 2017. године, Његово Преосвештенство епископ шумадијски Господин Господин Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију у селу Рибару, надомак Јагодине, у Архијерејском намесништву беличком.
Епископу су саслуживали: пензионисани протојереј-ставрофор Радосав Станковић, старешина Старе Цркве у Јагодини протојереј Александар Гајић, пензионисани парох рибарски протонамесник Живорад Срећковић, парох бунарски јереј Миливоје Димитријевић, парох мијатовачки протонамесник Бобан Сеновић, парох мајурски јереј Немања Стефановић и протођакон Иван Гашић.

У среду, 2. августа 2017. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Архијерејску Литургију у Трнави у храму посвећеном Св. пророку Илији. Повод овог молитвеног сабрања је прослава храмовне славе којој су присуствовали многи мештани овог шумадијског села као и доста верујуће деце која су са својим вероучитељем Александром Богојевићем дочекала Владику Јована и једногласно затражила од њега свети Архијерејски благослов.

У поподневним часовима 01. августа 2017. године Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован крстио је близанце Ђорђа и Павла, синове ђакона рачанског намесништва Божидара и Наташе Васиљевић, дипл. економисте, у храму Благовести у Рајковцу, надомак Младеновца. Кумови на крштењу били су јереј Иван, парох великоивањачки и Ирена Ненадовић.

Дана 2. августа, када наша Света Црква прославља успомену на Светог пророка Илију, у селу Гараши код Аранђеловца је прослављена слава храма. У храму је одслужена Света Литургија, а потом је након свечаног опхода око цркве исечен славски колач.