Administrator
ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА СЛАВА САБОРНЕ ЦРКВЕ У КРАГУЈЕВЦУ
Саборни храм у Крагујевцу је 28. августа прославио своју храмовну славу Успења Пресвете Богородице. То је празник, у којем Православна црква празнује крај земаљског живота Дјеве Марије, Њену смрт, коју назива „Успењем“, речју која има значење: сна, блаженства, уснућа, спокојства. Вековима је Црква промишљала о смрти Марије Дјеве, удубљивала се у смрт Оне која је била мајка Спаситеља света. Сагледавајући Њену смрт, никада није осетила ни страх, ни ужас, него само блештаву и истинску васкршњу радост. Суштина и смисао смрти Мајке Божије најбоље је изражена на икони Успења Пресвете Богородице. На тој икони Мајка Божија лежи на самртном одру. Око Ње су апостоли, а Господ Исус Христос изнад Ње, држи на рукама своју мајку, живу и заувек сједињену у вечности са Богом. Ми на тој икони видимо смрт, али не као растанак, већ као сједињење; не као жалост, већ радост и у крајњем исходу – не смрт, већ живот.
ПРЕТПРАЗНИШТВО УСПЕЊА У СТАРОЈ ЦРКВИ
Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је на дан пророка Михеја Свету Aрхијерејску Литургију у Старој Цркви у Крагујевцу. Епископу су саслуживали протојереј – ставрофор Драгослав Степковић и старешина храма протојереј Милић Марковић.
ПРАЗНОВАЊЕ УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
УСПЕЊЕ ЈЕ БОГОРОДИЧИН ПРАЗНИК ИЗ РЕДА ДВАНАЕСТ ВЕЛИКИХ ПРАЗНИКА, ПОЗНАТ И КАО ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА. У ДАВНИНИ СЛАВИО СЕ ИСТОГА ДАНА КАДА И САБОР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ. СЛАВЉЕЊЕ ПРАЗНИКА УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ 15/28. АВГУСТА, УВЕДЕНО ЈЕ У ЈЕРУСАЛИМУ ТОКОМ VI ВЕКА. ИЗ ЈЕДНОГ ЈЕРУСАЛИМСКОГ КАНОНАРА, КОЈИ ПОТИЧЕ ИЗ VII ВЕКА, САЗНАЈЕ СЕ ДА ЈЕ БАЗИЛИКА У ГЕТСИМАНИЈИ, ПОДИГНУТА ЗА ВРЕМЕ ЦАРА МАРКИЈАНА, БИЛА ПОСВЕЋЕНА УСПЕЊУ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ. У ВИЗАНТИЈИ ЈЕ ПРАЗНИК УСПЕЊА УВЕДЕН ЗА ВРЕМЕ ЦАРА МАВРИКИЈА (588-602) С ТИМ ДА СЕ ПРАЗНУЈЕ 15/28. АВГУСТА.
СТИХИРЕ ЗА ОВАЈ ПРАЗНИК ПИСАЛИ СУ ПАТРИЈАРХ ЦАРИГРАДСКИ ГЕРМАН (+740), ЈОВАН ДАМАСКИН (ПРЕ 745), АНАТОЛИЈЕ (IX ВЕК), ТЕОФАН ИСПОВЕДНИК (IX ВЕК), ЦАР ЛАВ МУДРИ (+911).
У ГЕТСИМАНИЈИ, ГДЕ СЕ НАЛАЗИ БОГОРОДИЧИН ГРОБ, А ТАКОЂЕ И У РУСИЈИ, ПО УГЛЕДУ НА ПОГРАБ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА, НА ЈУТРЕЊУ ВЕЛИКЕ СУБОТЕ ВРШИ СЕ ЧИН ПОГРЕБА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ, КОЈИ ЈЕ ИЗЛОЖЕН У ГРЧКИМ И СЛОВЕНСКИМ РУКОПИСИМА.
ОДАНИЈЕ ПРЕОБРАЖЕЊА – БЕЛОШЕВАЦ
Владика Јован - Стражимо над срцем својим
Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован на Оданије Преображења Господњег 26. августа 2009. године служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Кнеза Лазара у Белошевцу.
ХРАМ СВЕТОГ САВЕ НА АЕРОДРОМУ
Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је у понедељак 24. августа 2009. године Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Саве на Аеродрому.
Пост - дар љубави Божје
Заповест о посту једнако је стара као и живот, а дата је од Бога Адаму ради очувања богодарованог му живота и благодати Божје.
Свети Григорије Палама
ЛИТИЈА - МАНАСТИР ЈОШАНИЦА
Дана 13. септембра
М А Н А С Т И Р Ј О Ш А Н И Ц А
код Јагодине прославиће манастирску славу
– Сабор српских Светитеља.
коју предводи Његово Преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован.
Литија полази у 13:ОО часова.
У 17:00 часова почиње ВЕЧЕРЊЕ.
а потом ће се читати АКАТИСТ свим Светим у Српском роду просијалих.
ВЛАДИКА ЈОВАН СЛУЖИО У МАНАСТИРУ ПРЕРАДОВАЦ
У попразнству Преображења Господњег у недељу 23. августа 2009. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Прерадовац, у храму посвећеном Светом Симону монаху.
ЖИВОТ БЕЗ ХРИСТА ВОДИ НАС У ВЕЧНУ ПОГИБАО
Посета Епископа шумадијског Г. Јована храму Св. Саве на Аеродрому у суботу 22. августа 2009. године крунисана је литургијским сабрањем, уз праксу да се и овог пута верном народу изложе основне истине хришћанске вере, садржане у Св. Јеванђељу.
ЧОВЕК ЈЕ ОНОЛИКИ КОЛИКО ЈЕ СРЦЕ ЊЕГОВО
Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију 21. августа 2009. године у храму Свете Петке у Виноградима.