Данас 17. јуна 2008. године, на Духовски уторак у саборној Светоуспенској цркви у Крагујевцу, свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован, уз саслуживање десет свештеника епархије шумадијске. На овај дан такође, навршило се седам година од смрти блаженопочившег архијереја Саве, другог епископа епархије шумадијске.

Празник силаска Светога Духа Хришћани од давнина празнују десет дана после Вазнесења, а то значи - педесет дана после Васкрса. На тај дан Хришћани од памтивека украшавају цркве зеленилом и гранчицама, а црквени под застиру травом. На сам дан пра-зника верни народ, на свечаној служби, стоји са цвећем у рукама и плете венчиће. Новозаветна књига Дела апостолских, у којој је описана историја првих Хришћана и најранијег ширења Хришћанства, управо и почиње описом онога што се догодило педесет дана после Васкрсења Христовог, односно десет дана после Његовог славног Вазнесења на небо. Дела апостолска започињу речима које је Христос рекао Својим ученицима пре Свог Вазнесења: "Не удаљујте се од Јерусалима, него чекајте обећање Оца, које чусте од Мене...".

У недељу 15. јуна 2008. године, Његово Преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован, уз саслужење свештенства Саборног храма Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу, служио је свету архијерејску Литургију поводом великог хришћанског празника Силаска Светог Духа на Апостоле (Света Тројица/Духови). У Литургијском сабрању учешће је узео и многобројни верни народ. У продужетку св. Литургије епископ Јован је одслужио и вечерње богослужење у току којег се врши призив Светом Духу, а током којег су верници клечећи плели венчиће од траве и цвећа приклоњених колена.

Субота уочи празника Духова посвећена је молитви за умрле хришћане. Богословски основ да се Црква моли за умрле чланове уочи Духова, јесте у чињеници да је на Духове – искупљење света запечаћено силом Светог Духа, који се благодатно простире на живе и на уснуле у Господу. Црква се и на сам празник Духове, на вечерњој служби, такође моли посебном молитвом за душе умрлих хришћана: „ јер мртви Те, Господе, не хвале, нити се они у аду усуђују да Ти приносе исповедање, но ми живи Те благосиљамо, и молимо и приносимо Ти очиститељне молитве и жртве, за њихове душе".