Чланци поређани по датуму: четвртак, 31 октобар 2024

У четвртак 31. октобра 2024. године, када наша Света Црква прославља и празнује Светог апостола и јеванђелисту Луку и Светог Петра Цетињског, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном Светом Луки на Старом градском гробљу у Младеновцу.

Нашем Митрополиту саслуживали су протојереји-ставрофори: умировљени парох младеновачки Драгољуб Ракић, Архијерејски намесник опленачки Миладин Михаиловић и Архијерејески намесник младеновачки Жељко Ивковић, јереј Милутин Гашевић, протођакон Иван Гашић и ђакон Саша Костадиновић.

Благословом Архиепископа Крагујевачког и Митрополита шумадијског Господина Јована и Епископа ваљевског Господина Исихија, трудом и залагањем свештеника Славка Обрадовића из Ваљева и свештеника Стефана Дамјановића из Крагујевца, реализовано је поклоничко путовање на свету Гору Атонску у периоду од 15. 10. – 19. 10. 2024. године.

Укупно 15 поклоника на Светој гори, осетило је неизмерну радост од присуства Господњег.

Петар I Петровић, свети Петар Цетињски, црногорски митрополит, био је стриц Петра II Петровића Његоша. То су две најзначајније личности црногорске историје. Свети Петар Цетињски рођен је у селу Његуши 1748. у братству Петровића, које је дало пет владика. У монашки чин је ступио у својој дванаестој години, а 1782. је постао митрополит и, уједно, владар Црне Горе. Изабран је на народној скупштини. Сав живот посветио је Богу и свом народу, кога је очински волео, али умео и строго да кори. Мирио је завађена црногорска племена и бранио земљу од нападача. Успео и у једном и у другом. После двоструке победе над скадарским везиром Махмут-пашом ујединио је Црну Гору и Брда. Нарочито се прославио победом над Наполеоновом војском у Далмацији и Боки Которској. Први је у црну Гору увео писане законе. Био је изузетно образован – говорио је седам језика, био је и писац. Пре Његоша и Вукове реформе писао је народним језиком. Иако владар народа, живот је провео у тескобној ћелији, као прост монах. Упокојио се на Лучиндан (Свети Лука), 18. октобра 1830.