Велико је благо мудрољубље - мислим на мудрољубље које имамо (ми хришћани). Код незнабожаца су све само речи и приче, a и саме те приче не садрже никакво мудрољубље, јер се све у њима чини. ради славе. Дакле, велико је благо мудрољубље; оно нас и овде већ богато награђује. Тако ће онај који презире богатство већ овде задобити корист, јер ће се ослободити непотребних и бескорисних брига. Ко гази славу, већ овде ће примити награду, јер никоме није роб, него је слободан имајући истинску слободу Ко жели небеска блага, већ овде прима плату, јер мењајући све постојеће ни за шта, лако побеђује сваку тугу. Тако је, ето, и та жена (Марија) овде примила награду за своје мудрољубље. У то време, кад су сви седели око ње - тужни и плачни, она није очекивала да ће joj доћи Учитељ и није обраћала пажњу на своје достојанство, нити је потискивала тугу. Ожалошћене (жене), поред других слабости, имају још и ту болест да желе да уживају поштовање присутних. Али она није имала ништа од тога, и оног часа кад је чула (да је Господ дошао), одмах је отишла Њему. Јер Исус још нв бјеше дошао у ceлo. Он није журио - како би било очигледно да Он сам не жуди (да учини) чудо; већ је ишао по њиховом позиву.

БECEДA 1. ПРИ НАСТУПАЊУ СВЕТЕ ЧЕТРДЕСЕТНИЦЕ [1]

Радост  Христовог васкрсења открива нам победу над ђаволом, грехом  и последњим непријатељем – смрћу. Зато васкрсење представља центар хришћанског живота, могућност новог живота који нам се открива у Христу и нашем јединству са Њим. Том радошћу били су обасјани и учесници Васкршње литургије у крагујевачкој Саборној цркви. 

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

“Ово је дан који створи Господ: радујмо се и веселимо се у њему!” Пасха је дан васељенске радости и мира. А и како не би била када је Васкрсењем Христовим пебеђен највећи непријатељ рода људског – смрт. Зато победно слави и радује се читав свет, све што дише и свеколика твар. Јер Господ је победио и разрушио смрт, и уништио “државу смрти” – власт смрти. Васкрсењем Христовим се, над свеколиком твари, разбуктала и разблистала светлост долазећег свеопштег васкрсења које чекамо: “И живот будућег века”. Пасхална радост је бескрајна, и у њој се раствара свака жалост и сумња.

Христос васкрсе! Још једном нам је дато да доживимо овај Празник над празницима и ово Славље над слављима! Још једном нам се даје да у себи примимо Радост којој нема равне на овој земљи, да примимо Светост која се ни са чим упоредити не може! Да осетимо, да видимо, да познамо оно што, по речима Апостоловим, “око не виде, ухо не чу и што не дође у срце човеково, а што је Бог припремио за оне који Га љубе” (1 Кор. 2, 9). 

Велики Петак, дан када је човечанство осудило Бога на смрт. То је највећи бунт у историји неба и земље. То је највећи грех у историји неба и земље. Никад невинијег осуђеника, и никад безумнијег судију свет видео није. Људи муче Бога као што Га нико никада није мучио, пљују на Бога, као што Га нико никада пљувао није. Људи муче Онога који је дошао да нас избави од муке, предају на смрт Онога Који нам је донео живот вечни. 

Бог Отац је кроз свога Сина, Духом Светим, створио свет, те на крају и човека као круну свога стварања. Свет и човек су створени ни из чега, из небића су Божијом вољом приведени у биће, из непостојања у постојање. Човека је створио да би тај створени свет привео на заједницу Богу, како би вечно постојао. Али несретни човек је слободу, дату му од Творца, злоупотребио и уместо да себе и свет приводи у заједницу са Богом, а тиме и вечно постојање, одбацио је Творца и кренуо својим путем, који неминовно води у небиће. Зато је Бог Отац посало Сина свога међу људе како би их спасао сигурне смрти. Својом срћу, смрт да разруши. Син Божији, васкрсавши Лазара отиде у Јерусалим да страда, како би обавио најузвишенију мисију од свих мисија: створену природу, смртну, сједињену у својој Ипостаси са нествореном природом, коначно спасао могућности повратка у небиће, у непостојање, у смрт.

СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ 

БЕСЕДА о крсту, разбојнику, другом доласку и о молитви за непријатеље

На данашњи дан висио је на крсту Господ наш Исус Христос и ми тај дан посветисмо познању да је крст празник и торжество духовно.

Пре тога, крст беше име казне а сада је ствар поштовања; пре беше знак осуде а сада основа спасења. Јер он нам је безбројна добра учинио, од заблуде нас избавио, оне који се у тами налазе просветио, омражене с Богом измирио, отуђене присвојио и удаљене ближим учинио. Он је онај што заваде руши, што мир одржава и толика нам премнога блага даје. Његовим дејством не блудимо више по горама, јер истинити пут спознасмо, ван царских одаја не стојимо, јер врата нађосмо; ражежених ђаволових стрела се не бојимо, јер источник видимо. А нисмо више ни сироти јер Женика добисмо; вука се не бојимо јер имамо доброг пастира, који сам о себи каже: “Ја сам пастир добри” (Јн. 10, 11). Заклоњени Њиме ни од ког се не ужасавамо, пошто се у царској служби налазимо. Па зато и оно што је написано: “Зато да празнујемо не у квасцу старом, ни у квасцу злоће и неваљалства, него у бесквасним хљебовима искрености и истине” и што је “и Пасха наша Христос, жртвова се за нас” (1. Кор. 5, 7-8) празнујемо ми спомен крста, јер где је жртва, тамо је и потирање грехова, тамо измирење с Богом; тамо, и велико празновање.

У петак пете недље васкршњег поста,11 априла ове године, одржана је исповест свештенства архијерејског намесништва јасеничког у храму Св. Прображења Господњег у Смедеревској Паланци. Исповедник свештенство овога пута је био старешина манастира Јошанице архимандрит Евтимије. По завршеном светом чину, у заказано време служио је свету архијерејску  литургију Пређеосвећених дарова Његово Преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован. Епископу су саслуживали о. Евтимије, протојереј-ставрофор Драгослав Сенић, свештеници Драган Милутиновић, Срђан Ковачевић и четири ђакона.
И ако је био радан дан,  саборни храм био је пун верника а међу њима и доста ђака, полазника верске наставе а већина њих се тога дана и причестило. Своје учешће на служби узео је и паланачки црквени хор Св. Симеон Богопримац.