Дан Светог Григорија Просветитеља, Епископа јерменског, у Епархији шумадијској обележен је свечаном Архијерејском Литургијом, у велелепном храму Светог великомученика Георгија на Опленцу, коју је служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован. Евхаристијско сабрање је било поводом значајног јубилеја, десетогодишњице од постављења протојереја-ставрофора Љубише Смиљковића, за Архијерејског намесника космајског и протојереја Љубише Ђураша, за Архијерејског намесника рачанског. Испред опленачког храма, задужбине династије Карађорђевића, Првојерарха шумадијског свечано је дочекало свештенство, верни народ и мноштво деце која похађају веронауку.

Горостасна личност светог Јована Претече и Крститеља Господњег, стоји на прелому Старог и Новог завета. Рођен по Божјем плану и измољен од људи, заузима посебно место у историји људског спасења, па самим тим и у православном богослужењу. На дан Зачећа Светог Пророка и Претече и Крститеља Господњег Јована, 6. октобра, када парохија у Поскурицама прославља своју храмовну славу, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, заједно са свештенством и верним народом принео је Евхаристијску жртву Богу и призвао у својим архипастирским молитвама, благослов Божији и благодат Духа Светог и Животодајног на верни народ поскуричке парохије. Овај храм, иако у изградњи,  одисао је једномислијем верника окупљених око свога Епископа.

ИЗ КЊИГЕ БОГОСЛОВСКО-ИСТОРИЈСКИ РАДОВИ ЕПИАКОПА САВЕ ВУКОВИЋА, КОЈА ЋЕ БИТИ ЈАВНО ПРЕДСТАВЉЕНА 18. ОКТОБРА (УТОРАК) У 18 ЧАСОВА У ВЛАДИЧАНСКОМ ДВОРУ У КРАГУЈЕВЦУ

Преподобни Роман Слаткопевац спада у ред „највећих и најславнијих цркве¬них песника“(1) Православне Цркве и „његов дух је такав да му се одређује прво место у рангу песника, религиозних или световних, тако да га је професор Три¬панис назвао највећим песником грчког средњег века“(2). И поред тога, о њему нема много података. Рођен је у Емеси у Сирији у последњој четвртини V века. Као ђакон храма Васкрсења Христовог прешао је у Цариград за време цара Анастасија I (491-518) и ту је прибројан Богородичиној цркви у дистрикту Ки¬рос (садашњи Hexi Marmara), северном делу града. Значи да је „Роман делао на раскршћу петог и шестог столећа“,(3) и остало време живота провео је у Царигра¬ду, где је и умро после 555. године, „вероватно пре смрти цара Јустинијана 565. године“(4). Претпоставља се да је умро 1. октобра, јер се тога дана слави његова успомена у Православној Цркви.

Јавно представљање књиге Изабрани богословско-историјски радови епископа Саве Вуковића, која је приређена поводом десетогодишњице упокојења владике шумадијског Саве, биће одржано 18. октобра (уторак) у 18 часова у новом Владичанском двору у Крагујевцу (код Саборне цркве).

Учествују:

• Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован;
• Професор др Даница Петровић, директорка Музиколошког института САНУ;
• Др Ненад Ристовић, доцент на Филозофском факултету Београдског универзитета;
• Милица Бујас и Добрила Мартинов (Матица српска);
• Негослав Јованчевић, професор богословије, приређивач књиге.

+++

Протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ванредни професор
Универзитет у Београду – Православни богословски факултет

Почетком јуна ове године у културном додатку Политике се појавио текст нашег познатог и признатог редитеља Александра Мандића под називом Моја црква, цунами и ја у коме, најпре, описује скорашњи сусрет са својим парохијским свештеником приликом резања славског колача, а затим и низ својих размишљања о месту и начину деловања Цркве и појединих њених чланова у савременом српском друштву да би завршио речима поштовања према блаженопочившем патријарху Павлу кога узима као пример и узор.

На дан када света Црква прославља успомену на светог мученика Калистрата, хришћанска заједница светосавске цркве одслужила је са Његовим Преосвештенством Епископом шумадијским Господином Јованом, Свету Архијерејску Литургију.

Поводом навршених 77 година од убиства краља Александра I Карађорђевића, Њеово Преосвештенство епископ шумадијски Г. Господин Јован је 9. октобра 2011. године служио Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Великомученика Георгија на Опленцу.

Епископу су саслуживали Архијерејски намесник крагујевачки протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, архијерејски намесник крагујевачки протојереј-ставрофор Рајко Стефановић и архијерејски намесник рачански протојереј Љубиша Ђураш са свештенством опленачког намесништва.

Свети преподобни Симон монах у народу познат као краљев дан, кога црква прославља 7. октобра, сваке године свечано се прославља у манастиру Прерадовац. Свету Архијерејску Литургију уз саслужење десет свештеника и два ђакона служио је Епископ шумадијски Господин Јован.

У четвртак 06. октобра 2011. године, када наша Света Црква прославља зачеће светог Јована Претече и Крститеља Господњег, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован у поподневним часовима у славу Тројединог Бога Оца, Сина и Светога Духа, а уз саслужење Архијерејског намесника младеновачког протојереја-ставрофора Драгољуба Ракића и пароха батајничког протојереја-ставрофора Милорада Нишкић и ђакона Ивана Гашића осветио је крстове за нови храм светог Никодима српског у Америћу.