Свети апостол Јаков Заведејев је био син Заведејев и брат Јованов, један од Дванаесторице апостола.

На позив Исуса Христа оставио је рибарске мреже и оца свога, па заједно са Јованом пошао за Христом. У Еванђељу се спомиње да се налазио међу тројицом апостола, којима је Исус Христос откривао највеће тајне, пред којима се преобразио на гори Тавору и пред којима је туговао пред Своје страдање у врту Гетсиманском. Такође у хришћанској традицији се помие да је после пријема Духа Светога проповедао је Еванђеље по разним странама, и ишао је до Шпаније. По повратку из Шпаније стану се Јевреји с њим препирати о Светом Писму, па не могући му никако одолети најмили су некога мађионичара Хермогена. Међутим и Хермоген, и Филип, ученик Хермогенов су се крстили када су чули Јаковову проповед. Тада су га Јевреји оптужили Ироду и наговорили некога Јосију да оклевета апостола. Овај Јосија се видећи муженствено држање Јаковљево и чувши његову јасну проповед о Истини, покајао се и поверова у Христа. Међутим када је Јаков осуђен на смрт, тада је и овај Јосија такође осуђен на смрт. Ходећи на губилиште Јосија је молио Јакова да му опрости грех клевете. А Јаков га је загрлио и рекао му: „мир теби и опроштај!" обојца су посечени мачем 45. године у Јерусалиму. Тело његово је однето у Шпанију, где се на његовом гробу и до данас догађају чудесна исцељења.

Српска православна црква слави га 30. априла по црквеном, а 13. маја по грегоријанском календару.