Уздо коња младих непокорних,
крило птица никад нелуталих,
и кормило лађа непогрјешно,
и пастиру јагањаца царских,
де, најави безазлене
отроке ти,
да захвале хвалом светом,
да запоју нескврњено
уста правде
Тебе, Христа, својега пјестуна.

Царе светих, Слово свеукротно
Оца вишњег, мудрости начало,
вјекољупче, у муци потпоро,
ссмртног рода Спаситељу Христе,
и пастиру, и орачу,
уздо наша и кормило,
Крило небно стада пресветога,
Ти, што вучеш мрежом спасенија
самртнике са пучине злости,
што свештену из мора сињега
рибу мамиш сладчејшим животом:
о, пастиру, стаду своме
Ти вожд буди словесноме,
и отроке, свијетли Царе,
Ти поведи непорочне.

Траг су Христов на небеса пути.
Слово вјечно, часу без кончине,
лучо трајна, врело милосрђа,
вршитељу благодјејанија
жићем часним ка Богу појушчих,
Исугристе, са небеса млијеко
из сладчејших сосци точимоје
мудрости ти невјесте милости!
Де, младенци
њежних уста храњеници,
ви, словесна дојенчади,
духом росним воспитани,
хвале некићене,
химне непогрјешне,
Христу Цару часну мазду
за поуку о животу
појмо скупа, просто појмо,
ка Отроку крјепкому.

Коло мира,
Христов роде,
људи цјеломудрени
скупа појмо
мира Бога нашега.