Administrator

Administrator

ЖИВОТ И МОЛИТВА СУ ЈЕДНО
 
Митрополит Антоније Блум НАУЧИМО СЕ МОЛИТВИЖивот и молитва су потпуно неодвојиви. Живот без молитве је живот којем недостаје његова најважнија димензија. То је живот "површни", без дубине, живот у две димензије простора и времена. То је живот који се задовољава видљивим, који се задовољава нашим ближњим, али ближњим као појавом у физичком смислу, ближњим у којем не откривамо сву неизмерност и вечност његове судбине. Значај молитве је у томе да се самим животом открије и утврди чињеница да све има димензију вечности и да све има меру бесконачности. Свет у којем живимо није безбожни свет. Ми га сами чинимо профаним, али је он у својој суштини изашао из руку Божијих, њега Бог воли. Његова цена у Божјим очима је живот и смрт Његовог Јединородног Сина и молитва сведочи да ми то знамо, да знамо да су сваки човек и свака ствар око нас узвишени у очима Божјим: да их Он воли и да нам они тиме постају драгоцени. Не молити се значи остављати Бога изван граница свега што постоји, и не само Њега, него и све оно што Он значи за свет који је створио, за овај свет у којем живимо.

СВЕЧАНОСТ „ДАНИ МИЛОВАНА ВИДАКОВИЋА“ У МАНАСТИРУ ТРЕСИЈЕПо тринаести пут "Дани Милована Видаковића" започињу на Ивањдан у порти манастира Тресије на Космају.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Г. Јован одслужио је Свету архијерејску литургију после које је пререзао славске колаче.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У САБОРНОЈ ЦРКВИНа празник Свете мученице Агрипине, 06.07.2008. године, Његово Преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету архијерејску литургију у Саборној цркви у Крагујевцу уз саслужење братсва Саборне цркве.

Након прочитаног Јеванђеља јереј Зоран Врбашки, истакао је у својој беседи тумачећи јеванђелски одломак,  да је тема Господње Беседе на Гори реалност царства Небескога и пут којим се долази до тог циља и да нам се у овом одломку говори о томе шта нам је најбитније на том путу, а шта су успутне, споредне ствари о којима не требамо да се бринемо душом својом.

СЛАВА МАНАСТИРСКЕ КАПЕЛЕ У КАЛЕНИЋУУ суботу 05. 07. 2008. године на празник Свете Анастасије Српске, Његово Преосвештенство епископ шумдијски Г. Јован служио је Свету архијерејску литургију у манастиру Каленић поводом славе манастирске капеле.

 Image

На празник Светог Јована Шангајског, 02.07.2008. године Његово Преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету архијерејску литургију у манастиру Дивостин. У овој древној средњевековној светињи на литургијском сабрању празновано је свештено сећање на једног од најзначајнијих архијереја  у XX веку.

 Image

На празник Светих мученика Леонтија, Ипатија и Теодула, 01.07.2008. године Његово Преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету архијерејску литургију и парастос упокојеној монахињи Јелисавети у манастиру Никоље.

Литургијско сабрање у манастиру Денковац на празник Светих мученика Мануила, Савела и Исмаила било је повод доласка Његовог Преосвештенства епископа шумадијског Г. Јована и велике радости у овој манастирској обитељи. Том приликом радост је увеличана и догађајем  произвођењем јеромонаха Алексеја ( Ђурђевића ) у чин протосинђела. 

Литургијска Радост у Храму Свете Петке у Виноградима

У недељу 29. јуна Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г.Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Преподобне Матере Параскеве у крагујевачком насељу Виногради уз саслужење свештенства Крагујевачког намесништва и присуства великог броја верних, који су својим доласком и причешћем на Светој Литургији још једном показали да познају Истину, а то значи да познају Цркву своју, која је Тело Христово.

 Image

 У суботу, 28. јуна 2008. године, на Видовдан, Његово Преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован, уз саслужење шесторице свештеника,поводом храмовне славе, служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог цара Лазара у Белошевцу. У Литургијском сабрању, које је било у порти храма, присуствовао је велики број верног народа, који је приступио Светом Причешћу.

недеља, 27 јун 2021 18:02

ВИДОВДАНСКА ЕТИКА

О. Јустин Поповић

Нигде се парадокси неба и земље нису тако срдачно загрлили као у историји рода српскога. Загрлили видовданским загљајем. На данашњи дан пре 550 година, наша се народна душа кроз косовски подвиг венчала са не-беском правдом. У име целог народа честити Кнез се приволео Царству небеском. И ми смо, једном за свагда, изабрали небеску правду за народни идеал и постали њена драговољна жртва. Од тада, душом Српства постало је: страдати за небеску правду, и жртвовати се за њу. Косовски мученици, на челу са честитим Кнезом, својим светим мучеништвом повели су наш народ путем страдања за небеску правду. И водили га столећима кроз све буре и олује наше потресне историје.