Бог Отац је кроз свога Сина, Духом Светим, створио свет, те на крају и човека као круну свога стварања. Свет и човек су створени ни из чега, из небића су Божијом вољом приведени у биће, из непостојања у постојање. Човека је створио да би тај створени свет привео на заједницу Богу, како би вечно постојао. Али несретни човек је слободу, дату му од Творца, злоупотребио и уместо да себе и свет приводи у заједницу са Богом, а тиме и вечно постојање, одбацио је Творца и кренуо својим путем, који неминовно води у небиће. Зато је Бог Отац посало Сина свога међу људе како би их спасао сигурне смрти. Својом срћу, смрт да разруши. Син Божији, васкрсавши Лазара отиде у Јерусалим да страда, како би обавио најузвишенију мисију од свих мисија: створену природу, смртну, сједињену у својој Ипостаси са нествореном природом, коначно спасао могућности повратка у небиће, у непостојање, у смрт.

СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ 

БЕСЕДА о крсту, разбојнику, другом доласку и о молитви за непријатеље

На данашњи дан висио је на крсту Господ наш Исус Христос и ми тај дан посветисмо познању да је крст празник и торжество духовно.

Пре тога, крст беше име казне а сада је ствар поштовања; пре беше знак осуде а сада основа спасења. Јер он нам је безбројна добра учинио, од заблуде нас избавио, оне који се у тами налазе просветио, омражене с Богом измирио, отуђене присвојио и удаљене ближим учинио. Он је онај што заваде руши, што мир одржава и толика нам премнога блага даје. Његовим дејством не блудимо више по горама, јер истинити пут спознасмо, ван царских одаја не стојимо, јер врата нађосмо; ражежених ђаволових стрела се не бојимо, јер источник видимо. А нисмо више ни сироти јер Женика добисмо; вука се не бојимо јер имамо доброг пастира, који сам о себи каже: “Ја сам пастир добри” (Јн. 10, 11). Заклоњени Њиме ни од ког се не ужасавамо, пошто се у царској служби налазимо. Па зато и оно што је написано: “Зато да празнујемо не у квасцу старом, ни у квасцу злоће и неваљалства, него у бесквасним хљебовима искрености и истине” и што је “и Пасха наша Христос, жртвова се за нас” (1. Кор. 5, 7-8) празнујемо ми спомен крста, јер где је жртва, тамо је и потирање грехова, тамо измирење с Богом; тамо, и велико празновање.

У петак пете недље васкршњег поста,11 априла ове године, одржана је исповест свештенства архијерејског намесништва јасеничког у храму Св. Прображења Господњег у Смедеревској Паланци. Исповедник свештенство овога пута је био старешина манастира Јошанице архимандрит Евтимије. По завршеном светом чину, у заказано време служио је свету архијерејску  литургију Пређеосвећених дарова Његово Преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован. Епископу су саслуживали о. Евтимије, протојереј-ставрофор Драгослав Сенић, свештеници Драган Милутиновић, Срђан Ковачевић и четири ђакона.
И ако је био радан дан,  саборни храм био је пун верника а међу њима и доста ђака, полазника верске наставе а већина њих се тога дана и причестило. Своје учешће на служби узео је и паланачки црквени хор Св. Симеон Богопримац.

Исповест свештенства лепеничког намесништва шумадијске епархије обављена је 08. априла 2008. године у Саборној Цркви у Крагујевцу. Свештенике је исповедио архимандрит Герасим (Крстић), духовник манастира Жиче. У четвртак 10. априла Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски господин Јован служио је Свету Литургију Пређеосвећених дарова у Кијеву. На Светој Литургији надахнуто је проповедао о значају Свете тајне исповести, покајања и причешћа, протонамесник Душан Илић, парох у Грошници.

У сали парохијског дома реферат на тему: ''Васкрсење Христово и опште васкрсење'' припремио је јереј Бранислав Матић, парох у Илићеву. Отац Бранислав истакао је да је Господ Исус Христос из своје љубави према роду људском умро за нас. Бога у кога верујемо не одређује природа већ је Он тај који чини природу Божију постојећом. Христос је сам зажелео да дође на овај свет и умре за нас јер је једино тако било могуће да човек и уопште сва створена твар буду у јединству са Богом.

На дан Свете мученице Матроне Солунске 9. априла лета Господњег 2008. одржан је братски састанак свештенства, крагујевачког намесништва у Саборном храму у Крагујевцу. Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, уз саслужење Високопреподобног архимандрита манастира Жиче Герасима Крстића и свештенства Архијерејског намесништва крагујевачког, служио је Свету архијерејску литургију Пређеосвећених дарова, у којој се на  најдивотнији начин спајају небо и земља, где се уз молитвену симфонију приноси најсветија бескрвна жртва којом се прославља Бог у Тројици. Преосвећени владика Јован је у својим архипастирским молитвама призвао благослов Божији и благодат Духа Светог и Животодајног на свештенство и верни народ крагујевачког намесништва.

У суботу 5. априла 2008. године Његово Преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету архијерејску литургију у селу Петка. На Литургији је у чин ђакона рукоположио Ивана Иванковића, дипломираног ђакона.

Његово Преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован је,  заједно са свештеницима у манастиру Благовештење код Страгара, служио Свету архијерејску литургију на Благовести, што је и слава овог манастира.