На Видовдан, 28. јуна 2011. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и Администратор Епархије крушевачке Господин Јован служио је у Цркви Лазарици Свету Архијерејску Литургију уз саслуживање свештенства и монаштва Епархија: шумадијске, крушевачке и нишке.

Као спомен на десетогодишњицу упокојења владике др Саве (у свету Светозара) Вуковића (1930-2001), викарног епископа моравичког (1961-1967), источноамеричког и канадског (1967-1977), шумадијског (1977-2001), професора Богословије Светог Саве у Београду и Богословског факултета у Београду (1961-1967), покретача и уредника многобројних црквених публикација, оснивача Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу, члана Српске академије наука и уметности, а по благослову Његовог преосвештенства епископа шумадијског Господина Јована, Шумадијска епархија је објавила књигу изабраних богословско-историјских радова овог заслужног архијереја Српске Цркве. У књизи се, на шест стотина педесет страна, нашло преко осамдесет владичиних текстова, у облику готово свих научних жанрова, који су у периоду од пуних пола века објављивани у споменицама, зборницима, периодичним публикацијама и часописима. Изостављени су радови из посебних, ауторских књига.

Дана 25. јуна 2011. године када наша света Црква молитвено прославља преподобног Онуфрија Великог и преподобног Петра Атонског, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован уз саслужење Архијерејског намесника младеновачког протојереја-ставрофора Драгољуба Ракића у поподневним сатима осветио је звоно за храм светог Никодима Српског у селу Амерић недалеко од Младеновца.

У дан светих апостола Вартоломеја и Варнаве, 24. јуна. 2011. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Свете Петке у Виноградима.

У други четвртак по Духовима 23. јуна 2011. године, на дан Св. свештеномученика Тимотеја Бруског, Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску литургију у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу уз саслужење братства овога светога храма.

Захваљујући обимној литератури на нашем језику, у којој се коментаришу византијски извори о успомени на светилиште Мајке Божије поред Цариграда, које је утицало на успостављање у православним Црквама празника Живоносни Источник, могуће је рећи нешто више о томе како је настао овај празник који Срби називају Источни петак, а који је од 2011. године крсна слава Шумадијске епархије

Мада је светилиште Богородице од Извора настало још у V или VI веку, то јест у време владавине ромејских царева Лава I (457-474), односно Јустинијана (527-565), служба (у литургичком смислу) посвећена култу који се ту неговао и обновљењу првобитног храма Мајке Божије, настаје у доба Палеолога, у првим деценијама XIV века. Писац службе и других сродних текстова у славу вишевековних чудотворних исцељења Богородичине цркве од Извора (τής Θεοτόκου τής Πηγής) који брзо попримају богослужбену употребу, је византијски историчар и песник Нићифор Калист Ксантопул између 1308. и 1320. године. Такође, почетком XIV века и Манојло Филес саставља бројне епиграме у част исцељења у Богородичином светилишту.

Поводом педесетогодишњице од упокојења Краљице Марије Карађорђевић, Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Господин Јован служио је 22. јуна 2011. године, у храму Светог Ђорђа на Опленцу Свету заупокојену Архијерејску Литургију а у продужетку и парастос Њеном Величанству.

У недељу Свих Светих, 19. јуна 2011. године, с благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, одржан је традиционални фестивал хорова Епархије шумадијске, који се већ дуги низ година редовно одржава у Епархији шумадијској. Организатор овогодишњег фестивала ,било је Архијерејско намесништво космајско, а фестивал је одржан у Великој сали Културног центра – Сопот.

Преосвећени Епископ шумадијски Г. Јован служио је у суботу 18. јуна свету Архијерејску Литургију у манастиру Венчац у Брезовцу код Аранђеловца.

Благословом Владике Јована, од 2009. године капела овог манастира посвећена је свештеномученику Јоаникију (Липовцу). Митрополит црногорско-приморски Јоаникије пострадао је 1945. године у Аранђеловцу и његови земни остаци до данас почивају негде подно планине Букуље. У календару наше Свете Цркве, овај новомученик Христов уписан је 17. јуна, али по најновијим сведочанствима даном његовог скончања јавља се 18. јун.

Живот сваког православног хришћанина треба да буде подвижнички. Без нашег духовног и телесног труда, потпомогнутог Божјом благодаћу, немогуће се ослободити силе греха и сјединити са Господом. Зато пост у православној духовности заузима веома важно место и без њега нема напретка у ниједној хришћанској врлини. У давној прошлости, појам поста обухватао је потпуно уздржавање од било какве хране, да би касније попримио смисао уздржавања од једне врсте хране која се назива „мрсном", тј. оном која у себи садржи масноће животињског порекла, али, у одређеним периодима и од хране која је спремана на биљним масноћама. Тако у чисто посну храну спадају: хлеб, поврће, воће и разни други плодови. Посебну врсту поста представља „сухоједење", које подразумева употребу само некуване, дакле суве посне хране.