Вести
У суботу 26. јануара Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је бденије у храму Св. арх. Михаила и Гаврила уочи празника Св. Саве.
На празник Светог Саве - првог српског Архиепископа 27. јануара 2008 године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г.Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу. На Литургији је учесвовало доста верника и деце, а прочитана је и традиционална светосавска посланица у којој је између осталог владика Јован истакао:
Свети Сава је желео да преобрази Христом и Црквом свој српски народ, али је зато прво себе преобразио. Желео је да омолитвени свој народ па је зато прво себе омолитвенио живећи подвижничким животом како у Светој Гори и Студеници тако и целог свог живота и свуда... Зато се управо сада више него икада раније морамо окренути Светом Сави јер нам он показује правце живота, који су свагда па и данас спасоносни.“
На празник Светог Максима Исповедника, 3. фебруара 2008. године Његово Преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму у Крагујевцу уз саслужење свештенства саборног храма.
На Светој Литургији беседио је јереј Срећко Зечевић, који је између осталог рекао: "У вери не сме бити дволичности, половичности и кукавичлука. Није довољно само имати веру у срцу него је треба и испољити речима и делима“.
Духовни центар Саборне цркве у Кргујевцу организује у четвртак, 20. марта 2008. године, предавање на тему
ПРАВОСЛАВЉЕМ ПРОТИВ ДРОГЕ (УЛОГА ЦРКВЕ У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ)
Гост предавач је Његово Преосвештенство викарни епикоп јегарски Г. Профирије (Перић).
Предавање се одржава у Епархијском центру (порта Саборне цркве), а почетак је у 18.30 часова.
10. фебруара, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован посетио је Рачу Крагујевачку. Служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслуживање осморице свештеника и двојице ђакона у Храму Св. Апостола Петра и Павла.
Дана 12. фебруара 2008. године Његово Преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету архијерејску Литургију у храму Света три јерарха на Опленцу. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, јереј Александар Петровић, ђакон Градимир Милојевић и црквени хор Опленац.
Празник Сретења Господњег и дан државности Републике Србије, као и претходних година и ове 2008. године прослављен је великим црквено-народним сабором у устаничком Орашцу. Пре 200 година народ се окупио око Вожда Карађорђа и проте Атанасија, који су повели Србе у борбу за крст часни и слободу златну, а овог 15. фебруара неколико хиљада људи окупило се око својих архијереја и државних министара, да би показали и доказали да је Сретење како велики црквени празник, тако и општенародни дан и догађај и симбол слободе, како онда, тако и данас и довека.
У недељу Митара и Фарисеја, 17. фебруара 2008. године, Његово Преосвештенство Eпископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Литургију у храму Преподобне мајке Параскеве у Петки код Лазаревца.
У недељу сиропусну 9. марта 2008. године на празник св. Тарасија Цариградског Епископ шумадијски Г. Јован служио је свету архијерејску литургију у Саборном храму у Крагујевцу уз саслужење братства Саборног храма.
У четвртак 28. фебруара у Духовном центру Саборне цркве у Крагујевцу одржано је предавање на тему Књаз Милош Обреновић. Гост предавач био је проф. др Радош Љушић.
Наглашавајући разлог због кога је изабрана ова тема проф. Љушић је рекао: "Један од главних разлога за то моје опредељење је управо оно што је кнез Милош учинио за Крагујевац, с једне стране, а с друге стране зато што је он по мом дубоком уверењу наш највећи владар XIX и XX века."
Протојереј др Љубивоје Стојановић, професор Богословског факултета у Београду одржао је 23. фебруара 2008. године предавање у петропавловској цркви у Аранђеловцу на тему „Хришћани у савременом свету“.
У уводној речи о. Љубивоје је истакао задатак хришћана да свако време осавремењују вечношћу, сведочењем свету истине о Богочовеку Христу, који је постао човек не престајући бити Бог да би човек постао Бог по благодати не престајући бити човек. Зато је наше крштења стално охристовљење, ухриствљење, и тако долазимо до једне здраве животне динамике где разумемо да живот није само рађање, а после тога ништа и пре тога незнамо шта. Живот је дар божији и тај дар не може пропасти.