Као прилог црквеној историји, наредни текст односи се на Пети васељенски сабор. Његов аутор је познати професор и доктор црквене историје Владислав Ципин. У његовом осврту читалац се упознаје са основним претпоставкама историје тог времена, али и са важним богословским становиштима везанима за цара Јустинијана и његов спис “Три главе”.
У периоду између празника Васкрса и Духова, Црква је одредила да се једне недеље чита Јеванђеље о Раслабљеном у Бањи Витезди. Један од највећих богослова претходног века произнео је беседу управо о овом јеванђељском зачалу, коју читаоци могу пронаћи у новом броју часописа “Каленић”.
Међу текстовима свештеника Епархије шумадијске, налази се и богословски реферат протојереја Саше Антонијевића прочитан на братском састанку Архијерејског намесништва лепеничког, поводом исповести свештенства 14. април 2022. године. Реферат носи наслов “Велики Четвртак – Дан утемељења Христове Цркве”.
Ове године је штампана збирка приповедака “Кућа у парку” протојереја ставрофора др Зорана Крстића, ректора Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу. Приказ књиге написао је Саша Трифуновић, професор грчког језика у поменутој Богословији. “Првим читањем књиге, током све уверљивијег саображавања језичког темперамента и осећајног идентитета, стиче се утисак да је поредак прича истекао из хронологије њиховог настајања. Отуда се, у прилог напомени о обједињујућој идеји збирке, вреди изнова наћи пред трима почетним приповестима, и најпре: “Нисам заборавила његове речи. Заправо, више дубину његових осећања”, изговара удовица, закључујући необично одабрану епонимну минијатуру”, пише С. Трифуновић.
Читаоцима је дарован и опис манастира Каленића из пера Григорија Божовића, писца великог броја приповедака и путописа. “Деспотово Калиниће” представља искрен, естетски савршен опис овог манастира, који у себе укључује опис тадашњег стања међу монаштвом у Србији.
Заступљене су и сталне рубрике (Из летописа Шумадијске епархије, службени епархијски део о променама у Епархији и служењима Епископа господина Јована, Дечија страна).
Лазар Марјановић
