Отац Џон је најпре говорио о ширењу православног хришћанства у Америци, истичући велики допринос руске мисије коју је предводио преко Аљаске свети Герман. На мисијски рад угледних руских духовника, међу којима је био и руски патријарх Тихон (Белавин), плодотворно се надовезала и делатност њујоршке Академије Светог Владимира која је основана 1938. године.
Ученици Богословије поставили су више питања о делатности на Академији, али и на Западу, великих православних богослова, Георгија Флоровског, Александра Шмемана и Јована (Џона) Мајендорфа. Одговори професора Бера могу се свести на то да је мисионарски дух који су они успоставили и данас жив, односно да и савремени православни теолози и свештеници поштују у свом раду њихове делотворне методе. Тако и данас живи литургијско богословље А. Шмемана, идеја о актуелизацији отачког учења Г. Флоровског и Мајендорфова реафирмација богословског учења Григорија Паламе.
Угледни гост из САД је говорио и месту теологије као науке у Православној Цркви, залажући за склад између научног метода и аутентичног сведочења православног учења кроз молитвени живот у заједници. Више пута је истакао да је најефикаснији пастирски рад онај који подразумева обраћање конкретној личности која тражи Бога; и да успех пастирског рада највише зависи од спремности да се кроз подвиг и љубав сведочи Господ Исус Христос.
Уследили су одговори на важна догматска и патристичка питања, на пример о томе како теологија може да објасни да је Исус Христос истовремено и Бог и човек, или, да ли је Оригеново учење више укорењено у црквено предање него што се до сада мислило.
Након одговора и на друга питања полазника школе, нарочито о режиму студија на Светом Владимиру, за госте је у Богословији приређен ручак заједно са ученицима. Професора Џона Бера и професора Владана Перишића, после боравка у Богословији Светог Јована Златоустог, примио је у Владичанском двору у Крагујевцу Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован, тако да се и том приликом разговарало о савременим путевима црквеног образовања.