Administrator

Administrator

ПРОСЛАВЉЕНА ПЧЕЛАРСКА СЛАВА У ПЕТКИПчеларско друштво “Будућност” из Лазаревца је у Петки по други пут литургијски обележило своју славу - Зачеће светог Јована Крститеља.

Свету Литургију у Храму Свете Петке служио је парох други петчански протојереј - ставрофор Мирослав Филиповић.

Након свете Литургије и резања славског колача, за све присутне уприличена је трпеза љубави у сали парохијског дома.

субота, 06 октобар 2018 22:38

ХРАМОВНА СЛАВА У ЈОВАНОВЦУ

ХРАМОВНА СЛАВА У ЈОВАНОВЦУУ суботу, 6. октобра 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Зачећа светог Јована Крститеља у Јовановцу.

Повод овог литургијског сабрања била је прослава храмовне славе. Епископу су саслуживали архијерејски намесник лепенички протојереј - ставрофор Саво Арсенијевић, протојереј - ставрофор Живота Марковић, протојереј Сретко Петковић, протонамесник Немања Младеновић и ђакон Урош Костић.

СВЕТА ЛИТУРГИЈА У ХРАМУ СВЕТЕ ПЕТКЕ У ВИНОГРАДИМАУ петак, 5. октобра 2018. године, када наша Црква прославља светог свештеномученика Фоку и светог пророка Јону, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради. Епископу су саслуживали протонамесник Мирољуб Миладиновић и ђакон Урош Костић.

ДРУГО САБРАЊЕ ВЕРОУЧИТЕЉА У МАНАСТИРУ ДИВОСТИНУ четвртак, 4. октобра 2018. године, на светог апостола Кодрата, вероучитељи града Крагујевца, одржали су поводом Дечије недеље низ ваншколских активности. Побуђени речима апостола Павла “да буду свима све, како би кога спасли” (1. Кор. 9,22), и благословом нашег Преосвећеног Владике Јована, наше катихете дале су свој одговор како може изгледати наша хришћанска “дечија недеља”.

Тема коју су обрађивали ђаци тицала се крсне славе, славског имена, и тога како је слава уопште дошла код Срба. Тема славе, прослављања светитеља-заштитника куће, је у нашем народу увек актуелна и жива, и самим тим је себе наметнула. Посебно што се наш народ тиме издваја од осталих православних народа. Она у себи носи једно дуго културолошко, етнолошко и пре свега дубоко црквено сећање у нашем роду.

четвртак, 04 октобар 2018 17:55

ВЛАДИКА ЈОВАН СЛУЖИО У СТАРОЈ ЦРКВИ

ВЛАДИКА ЈОВАН СЛУЖИО У СТАРОЈ ЦРКВИНакон недавног јубилеја Два века Старе цркве у Крагујевцу, на самом прагу трећег века постојања, Милошева црква је у четвртак, 4. октобра 2018. године, била место литургијског сабрања којим је началствовао Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован.

ЕПИСКОП ЈОВАН СЛУЖИО СВЕТУ АРХИЈЕРЕЈСКУ ЛИТУРГИЈУ У БРЕСНИЦИУ крагујевачком насељу Бресница, у цркви светог Јоаникија Девичког, Његово Преосвештентсво Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у среду, 3. октобра текуће године, на дан Светог великомученика Јевстатија.

Његовом Преосвештенству су саслуживали свештеници Саша Антонијевић и Милош Ђурић и ђакон Немања Стојковић, а чтецирали вероучитељ Стефан Радисављевић и студент теологије Александар Цалић. И ове среде појала је сва црква испуњена боготражитељима из нашег краја, али и из других крајева града.

ПРОСЛАВЉЕНО ДВЕСТА ГОДИНА ПОСТОЈАЊА СТАРЕ ЦРКВЕ У КРАГУЈЕВЦУ

У уторак, 02. октобра 2018. године, светом архијерејском Литургијом коју је служио Епископ шумадијски Г. Јован прослављено је двеста година постојања Старе Милошеве цркве у Крагујевцу. Пред почетак свете Литургије, у част двестогодишњице Старе цркве, најпре је у храму Свете Тројице освећен живопис од стране Владике Јована.

Кнез Милош који је поседовао нарочити дар за државотоворност, приступио је одабиру престонице за младу Кнежевину. Избор је пао на Крагујевац који се налазио довољно далеко од турских гарнизона што је био предуслов за самостално владање. Централни положај Крагујевца у Шумадији кнезу је омогућавао несметану комуникацију са свим осталим деловима Србије. Кнез Милош се у Крагујевац доселио 1818. године са намером да му то буде привремена престоница. У том тренутку Крагујевац је бројао 193 куће и 378 пореских глава, да би десетак година касније имао преко 600 домова и 2000 становника.

ОСМА СМОТРА ЦРКВЕНОГ БЕСЕДНИШТВА У ПОПОВИЋУБлагословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, под покровитељством Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Владе Републике Србије, Градске општине Сопот и Центра за културу Сопот, у суботу 29. септембра 2018. године у порти цркве Светог великомученика Георгија у Поповићу одржана је осма по реду “Смотра црквеног беседништва”.

Тема овогодишњег Беседништва је била “У сусрет 800 годишњици самосталности СПЦ”. Ове године богонадахнутим речима су нам се обратили: свештеник Глигорије Марковић – Архиепископија београдско-карловачка, свештеник Игор Карановић – Епархија банатска, свештеник Никола Милошевић – Епархија Шабачка и професор Богословије у Београду Господин Горан Раденковић.

понедељак, 01 октобар 2018 20:56

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ЛАПОВУ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ЛАПОВУВерујући народ Лапова ретко у току године има ту част и прилику да дочека свог Епископа и да са њим саучествује у заједничкој молитви током служења свете архијерејске Литургије као и причешћивању Телом и Крвљу Господа нашега Исуса Христа.

Такође ретко има прилику да чује мудре и поучне речи свога Владике те је на данашњи празник светог Евномија Гортинског и свете мученице Ариадне, 1. октобра 2018. године, у великом броју дочекао свога архипастира. Међу присутнима био је и велики број деце из основне и средње школе који похађају веронауку на челу са својим вероучитељима. Дивним појањем су Литургију увеличали и Српски православни појци.

ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ У МАНАСТИРЕ ЕПАРХИЈЕ БРАНИЧЕВСКЕБлагословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, Црквена општина ковачевачка и црквена општина јагњилска организовале су у суботу 29. септембра 2018. године поклоничко путовање у манастире Нимник, Тумане и Заову. Рано ујутру, након прочитане молитве за путнике, група од 130 ходочасника кренула је да се поклони светињама Епархије браничевске.

Возећи се од Пожаревца према Великом Градишту, испред нас издизале су се Хомољске планине, а са леве стране у недоглед простирао се Банат и Дунав као његова јужна граница. Стигавши у село Курјаче, у храстовој шуми, на изласку из села налази се манастир Нимник.