У суботу 5. децембра 2009. године Његово преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог Саве у крагујевачком насељу Аеородром.

Празник Ваведење слава манстира Каленића и ове године прослављен је веома свечано. Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је у четвртак 03. 12. 2009. године у навечерје празника свечано бденије, а сутрадан на сам празник и Свету архијерејску литургију, уз саслуживање више свештеника и ђакона епархије шумадијске, у оквиру које је и пререзан славски колач.

У четвртак 03. децембра Епископ шумадијски Г. Јован служио је литургију у Старој крагујевачкој Цркви уз саслужење братства овог храма.

СВЕТЛОСНИ ОБЛАК ЖИВЕ ВОДЕ, БЛИСТАЊЕ ТАЈАНСТВЕНОГ ДАНА, ОГЊЕНА КОЧИЈА ЛОГОСА

Поводом предстојеће градње манастирског конака, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, у среду 2. децембра 2009. године посетио је манастир Светог Николаја – Манастирак у Великој Крушевици, и том приликом положио камен темељац и благословио почетак радова.

Владика Јован – Кад се у човека усели страх умањи се вера

На дан св. Григорија Чудотворца, 30. новембра 2009. године, Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Саве на Аеродрому са братством овог св. храма, ректором богословије у Крагујевцу, о. Зораном Крстићем и протојерејем ставрофором Драгославом Сенићем.

Владика Јован – Наша љубав се мери љубављу Божијом

У дане Божићног поста Епископ шумадијски Г. Јован служио је у уторак 1. децембра Свету Архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Пантелејмона у крагујевачком насељу Станово.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, служио је у петак 25. новембра 2009. године заједно са свештенством Шумадијске епархије опело новопрестављеној монахињи Рафаили (Вељовић) у манастиру Благовештењу (Рудничком). Монахиња Рафаила рођена је у селу Водњу код Смедерева, децембра 1925. године од оца Драгомира и мајке Драгине.

"Много пута сам почињао да Вам пишем", каже генијални руски мислилац Павле Флоренски у свом писму једном од блиских пријатеља, "и исто толико пута престајао са писањем. Необично би ми се хтјело да будем у општењу са Вама, продужује он, али Вам не писах (чак и сад не пишем оно што бих хтјео), јер је мојим животом завладала нека неизрецивост, и то до те мјере да чак ни за самог себе не налазим ријечи, да у њих смјестим своје унутарње биће. Само ми је једно јасно: свуд некакви тамни зидови, удари ако хоћеш и главом о њих, и опет ни рупицу отворити нећеш.