Чланци поређани по датуму: недеља, 14 јануар 2024

Једна од несумњиво највећих личности у историји хришћанске Цркве јесте свети Василије Велики. Рођен 330. године у Кесарији Кападокијској (Мала Азија), Василије расте под утицајем своје честите и побожне сестре Макрине, али и под импресијом успомене на своје знамените претке који су мученички страдали за Христа за време Максиминовог и Ликинијевог гоњења. Друштвени положај његовог оца, кесаријског ретора, омогућава му да стекне највише образовање свога доба: школује се у Константинопољу и Атини. Атинска Академија, још паганска по свом саставу и духовној орјентацији, ипак не одводи Василија на странпутицу јаловог епигонског философирања. Под снажним утиском разбуђене хришћанске духовности у монашким заједницама Истока, лично упознат са подвизима светих аскета у Египту, Палестини, Сирији и Месопотамији, Василије запоставља привлачну друштвену и политичку каријеру ретора, и у двадесет шестој години живота оснива сопствено монашко братство у Понту на реци Ирис.