Трећега дана Свете Педесетице, када наша Црква слави успомену на силазак Светога Духа на Св. апостоле и ученике, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у новосаграђеном храму, у селу Церовац надомак Крагујевца.

Епископу су саслуживали свештеници крагујевачког и лепеничког намесништва на челу са архијерејским намесником крагујевачим протојерејем–ставрофором мр Рајком Стефановићем и пензионисаним свештеником протојерејем-ставрофором Драгославом Степковићем.

Овогодишња прослава празника Педесетнице који је и слава баћевачке цркве, почела је у недељу Светом Литургијом коју је служио јереј Владимир Димић уз саслужење ђакона Дарка Павловића. Литургији је присуствовао верни народ баћевачке парохије. У наставку литургије служено је вечерње богослужење, а затим је пререзан славски колач и ослужен помен свештеницима који су сахрањени у порти баћевачког храма Свете Тројице.

Стара Црква кнеза Милоша у Крагујевцу једна од првих грађевина подигнутих у обновљеној српској држави, посвећена је Силаску Светог Дуга на апостоле.

Другог дана Духова 8. јуна 2009. године на дан храмовне славе Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију на отвореном у порти Старе цркве, уз саслужење свештенства крагујевачког и лепеничког намесништва и присуства великог броја Крагујевчана, на челу са градоначелником града Крагујевца господином Верољубом Стевановићем.

НЕДЕЉА НАКОН ПЕДЕСЕТНИЦЕ ЈЕ ПОСВЕЋЕНА УСПОМЕНИ НА СВЕ СВЕТЕ, ЈЕР ЈЕ СВЕТОСТ ПЛОД СВЕТОГА ДУХА. КАДА ЧОВЕК ЖИВИ У БОЖИЈОЈ СВЕТЛОСТИ, ОН ПОСТАЈЕ САСУД ДУХА СВЕТОГА КАО ШТО КАЖЕ СВЕТИ АПОСТОЛ ПАВЛЕ: ''ВЛАДАЈТЕ СЕ КАО ДЕЦА СВЕТЛОСТИ, ЈЕР ПЛОД ДУХА ЈЕ У СВАКОЈ ДОБРОТИ И ПРАВЕДНОСТИ И ИСТИНИ'' (ЕФЕСЦИМА 5, 8-9)

На дан Педесетнице, или Силаска Светог Духа на апостоле, Дух Свети је сишао у облику огњених језика, и то педесети дан од Васкрсења Христовог. Наиме, док су апостоли били сабрани на молитви у Јерусалиму, налет силовитог ветра је ушао у кућу у којој су били апостоли и Дух Свети је испунио сваког од њих, дајући им моћ да говоре на свим језицима света и да их разумеју сви људи.

Сам појам Цркве као заједнице верних,  која се састоји не само од живих (по људском поимању) него и од уснулих њених чланова, као и вера у загробни живот, и у васкрсење мртвих, имали су као нужну последицу приношење молитава за „блажени покој“, оних који су у Христу уснули. При вршењу помена и молитава за умрле, Црква се руководи апостолском заповешћу да се молимо један за другога и за све људе, „молите се Богу једни за друге“ (Јк 5,16). Црква се на свакој Литургији сећа упокојених хришћана.