У понедељак, 19. марта, четврте недеље Великог поста, након одслужене вечерње службе у Старој Милошевој Цркви, свештенство Лепеничког намесништва приступило је Светој тајни исповести, а исповедник је по благослову Његовог Преосвештенства био умировљени парох крагујевачки протојереј – ставрофор Драгослав Степковић.

Сутрадан је сабрање настављено у Маршићу, Литургијом Пређеосвећених дарова којој је началствовао Епископ шумадијски Г. Јован. На литургији је беседу одржао протојереј Милован Антонијевић подсећајући верне на Христове речи: „Ко хоће да иде замном, нека узме Крст свој и одрече се себе“, чиме је објаснио да од Адамовог пада до нас данас овај захтев не губи на снази, те да он у исто време човека као биће чини достојанственим, покајањем, исповешћу и чистотом душе. Зато отац Милован позива све да се у њих усели љубав како би на примеран начин дочекали празник Васкрсења Господњег.

У петак, 16. марта 2012. године, у храму Светог архангела Гаврила у Баничини, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, служио је свету Литургију Пређеосвећених дарова. Епископу су саслуживали: високопреподобни архимандрит Евтимије, настојатељ манастира Јошанице, протојереј-ставрофор Никола Гвоздић, јереј Дејан Василијевић и јереј Дејан Ненадовић. Пре Свете Литургије, архимандрит Евтимије је по благослову нашег Архијереја исповедио свештенство јасеничког намесништва.

“Пустите децу да долазе к Мени и не браните им...”

У току треће недеље Великог поста у среду и петак, 14. и 16. марта, када наша Мајка Црква прославља Свету преподобномученицу Евдокију и Светог мученика Евтропија, деца млађих разреда (од првог до четвртог) ОШ “17. октобар” из Јагодине су заједно са својим учитељима и вероучитељима протођаконом Нинославом Дираком и чтецом Борисом Милосављевићем присуствовали Литургији Пређеосвећених Дарова у храму Светих апостола Петра и Павла. Припремљени постом и молитвом за ову свету тајну сви су се причестили Пречистим и Животворним Тајнама Христовим.

У среду треће недеље Великог поста, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је Свету Литургију пређеосвећених дарова у Вазнесењском храму у Сопоту.

Служењу Свете Литургије претходила је исповест свештенства космајског намесништва, а исповедник је са благословом Епископа био високопреподобни схи-архимандрит Јован, настојатељ Манастира Тресије.

У петак, 9. марта 2012. године, у храму Силаска Светог Духа на апостоле у Баћевцу, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је Пређеосвећену литургију. Епископа је дочекао велики број народа и деце, а саслуживали су му: јеромонах Онуфрије (Вранић) настојатељ манастира Саринца и протојереји–ставрофори Драгољуб Ракић, Видо Милић и Рајко Стефановић. Пре литургије отац Онуфрије исповедио је свештенике бељаничког намесништва.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован је у среду друге недеље поста, 07. марта 2012. године, у храму Светог великомученика Димитрија у Лазаревцу, служио свету Литургију Пређеосвећених дарова, уз саслуживање свештенства и монаштва шумадијске епархије.
Непосредно пред свету Литургију свештенство овог намесништва је исповедио игуман манастира Саринац, отац Онуфрије.

Прва недеља Великог-Часног поста у Православној Цркви прославља се и као недеља Православља или победе Православља. Тога дана слави се успомена на васпостављање поштовања икона у IX веку (843. за време царице Теодоре и патријарха Методија). Тим поводом у недељу 04. марта 2012. године Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, уз саслужење братства Саборне цркве, служио је Свету Архијерејску Литургију Светога Василија Великог у Саборном храму Успења Пресвете Богородице. Након прочитаног Јеванђеља верном народу се обратио протојереј – ставрофор др Зоран Крстић, који је говорио о двострукој природи ове прве недеље Часног поста – недеље Православља. Први, старији ниво, је уобличен ускладу са формирањем Великог поста и он указује на подвиг и поста као саставни део хришћанског живота однодсно нашег позива од Господа и нашег посланства у свет. Други, каснији ниво је настао након IX века после коначне победе Цркве над иконоборцима и он нас подсећа на реалност Христовог оваплоћења и значај који Он има у нашем животу.

Иконоборство (726-780 г.)

Да би своје дело на опорављењу државе извели до краја, Лав III и Константин V покушаше да изврше велики верски преображај. Они укинуше иконе, прогонише калуђере који су их бранили, и према озбиљном сукобу који су изазвали и који доби име иконоборство сачуваше у историји назив иконоборци.