
Administrator
СВЕТИ ЈОВАН ШАНГАЈСКИ ЛИТУРГИЈА У ДИВОСТИНУ
Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован је 2. јула 2009. године када се Црква молитвено сећа на једног од најновијих сведока Васкрслога Христа Св. Јована Шангајског, служио Свету Архијерејску Литургију у манастиру Дивостину надомак Крагујевца.
ЛИТУРГИЈСКО САБРАЊЕ У БЕЛОШЕВЦУ- БЕСЕДА ЕПИСКОПА ЈОВАНА
На дан Св. мученика Леонтија, Ипатија и Теодула 1. јула 2009. године Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Св. Кнеза Лазара у Белошевцу.
ВИДОВДАН У БЕЛОШЕВЦУ
Храм Светог мученика Лазара Косовског у крагујевчком насељу Белошевац и ове године свачано је прославио своју храмовну славу. Свету Архијерејску Лиургију служио је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, уз саслужење свештенства крагујевачког и лепеничког намесништва, а на Литургији су присуствовале и игуманије манастира Каленића и Драче.
110 ГОДИНА ПЕТРОПАВЛОВСКОГ ХРАМА У ЈАГОДИНИ
Овог Лета Господњег, 2009. од Рођења Нашег Господа навршава се један велики јубилеј за локалну заједницу јагодинску. Наиме, то је 110-а годишњица освећења храма Светих апостола Петра и Павла. Тим поводом наша Црква предузеће низ културних манифестација како би се овај јубилеј што достојније прославио и како би били поменути и сви они који су уткали себе и свиј труд у ову светињу како свештеници који су предводили Цркву Божију, тако и многобројни ктитори, приложници и они најважнији Народ Божији - Царско Свештенство.
НЕПОЗНАТИ НИКОЛАЈ - НОВИ БРОЈ ДВЕРИ СРПСКЕ
на киосцима у Србији и Републици Српској!
На Николајевом путу
Свети Владика Николај Охридски и Жички је тајна! Највеће богатство које српски род има у 20. веку! Без Светог Владике, о Боже, колико бисмо били сиромашни, колико бисмо били слепи поред очију, колико бисмо, ми слаби духом, сматрали да смо мали и бескичмени. Свети Владика је српска нада, српска снага и љубав за све нас и за све људе добре воље.
СА ПУТА НА ХИЛАНДАР И СВЕТУ ГОРУ
Пут Свете Горе се, у организацији Поклоничке агенције Епархије шумадијске и "Доброчинства" – Поклоничке агенције Српске православне цркве, дана 4. јуна Господње 2009. године упутила група од тридесетак поклоника из Београда, Крагујевца, Новог Сада, двоје младих из Бањалуке, младић српског порекла одрастао у Америци и господин који је цео радни век провео у далекој Аустралији.
ПРВИ ПУТ СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕНА СЛАВА КАПЕЛЕ СВЕТИ СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ЈОАНИКИЈЕ НОВИ
Празничним бденијем и Светом Литургијом у срцу питоме Шумадије под планином Ванчац у манастиру Светих Арханђела у Брезовцу ове године је по први пут прослављена слава параклиса Св. Свештеномученика Јоаникија, митрополита црногорско-приморског, пострадавшег од руке братоубица под планином Букуљом у Арађеловцу.
СВЕТИ КИРИЛО АЛЕКСАНДРИЈСКИ – НА ЛИНИЈИ ПРЕДАЊСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ХРИСТОЛОГИЈЕ
'ВЕЛИКА ТАЈНА ПОБОЖНОСТИ' (1. ТИМОТЕЈУ 3, 16)
НЕГО САМ ЛОГОС БОГА ОЦА
КОЈИ НАМ СЕ ЈАВИО У ТЕЛУ,
ТО ЈЕСТ ХРИСТОС
(Свети Кирило Александријски, PG 75, 1196)
ЛИТУРГИЈА У САБОРНОМ ХРАМУ НА ДАН СТРАДАЛНИШТВА СВЕТОГ ЈОАНИКИЈА
Године 2009. 18. јуна навршава се годишњица страдалништва Митрополита црногорско-приморског Светог Јоаникија (Липовца).
Митрополит Јоаникије је стасао у честитој, часној породици Липоваца. Богословљу се учио у Задру. Философски факултет је завршио у Београду, а године 1912. је рукоположен у чин свештеника, и био је једно време парох и катихета у Котору. Касније је био професор у Цетињској богословији и гимназији. Године 1940. изабран је за викарног Епископа будимљанског Митрополије црногорско – приморске, а онда и за митрополита 1941. године.
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ О СВЕШТЕНОМУЧЕНИКУ ЈОАНИКИЈУ У КРАГУЈЕВЦУ
У препуној сали Епархијског дома у порти Саборне цркве у Крагујевцу одржано је 17.јуна 2009.године у 19 часова представљање књиге „БОГ МИ ЈЕ СВЕДОК“ која представља писано сведочанство о страдалништву Светог Јоаникија Липовца митрополита црногорско-приморског. О књизи и о њеном настајању говорили су Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован и аутори књиге г-дин Жељко Видаков Зиројевић и г-дин Ђорђе Д. Миловановић.