ЖИВЕО ЈЕ ЗА БЕСМРТНУ РАДОСТ ДРУГИХ ЉУДИ

Благовест Христовог Јеванђеља била је одувек у стању да незадрживо прође кроз дебеле зидове и забрављена врата класних разлика. Њени су следбеници били, и јесу, не само прости и сиромашни неписмењаци него и свестрано образовани људи, и они што припадају врховима друштва у коме се и те како гледа „ко је ко“. Тако је та Благовест, силом своје истине, ушла у дом сенатора Евстрогија из малоазијске римске Никомидије, за време владавине императора Максимијана. Евстрогије је паганин, и глув за глас Јеванђеља, али је његова жена поседовала бољи духовни слух и свим срцем прихватала истину о Сину Божијем који је дошао међу људе да буду један према другоме онакви какав је Он према њима. И Пантелејмон, син њихов, још сасвим мали, био је освојен и прожет без много речи духом јеванђељске љубави којом је зрачила његова мати.

На дан Свете Великомученице Христине 6. августа 2009. године, Епископ шумадијски служио је Свету Архијерејску литургију у Страрој Цркви уз саслужење братасва овога храма.

У својој беседи на данашња Јеванђеља, Владика Јован је супротставио знање, као само по себи довољно за интелектуални и едукативни живот једног човека с једне стране и употребне вредности истог у контексту хришћанских врлина с друге стране, те нагласио да је апостол Павле ову напетост између прве и друге чињенице, разрешио стављањем свога знања (као најобразованијег међу хришћанима) у сврху служења другима, што је требало да буде поука данашњим хришћанима.

БОЖИЈЕМ НЕЗАБОРАВУ ПРИДРУЖИМО И ЉУДСКИ

У Саборном храм у Крагујевцу 5. августа 2009. године, после вечерње службе, служен је парастос жртвама ратне акције „Олуја“ коју су пре четрнаест година на простору Српске Крајине извеле хрватске војно-полицијске снаге убивши 2650 и протеравши 340 000 Срба са својих вековних огњишта. Парастос, на иницијативу удружења „Зора“, служио је Његово преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован уз саслужење крагујевачких свештеника протојереја-ставрофора Милана Бороте, протојереја-ставрофора Радована Чанчаревића, протојереја Синише Марковића, протонамесника Александра Јовановића јереја Драгослава Милована и јереја Саше Антонијевића.

БЕСЕДА ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ ГОСПОДИНА ЈОВАНА У МАНАСТИРУ ДРАЧИ О ПРАЗНИКУ СВЕТЕ МАРИЈЕ МАГДАЛИНЕ, 4. АВГУСТА 2009. ГОДИНЕ

БЕСЕДА ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ ГОСПОДИНА ЈОВАНА НА ДАН ПРОСЛАВЉАЊА СВЕТОГ ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА У СВЕТОНИКОЛАЈЕВСКОМ МАНАСТИРУ ПАВЛОВЦУ НА КОСМАЈУ

У НЕКОЛИКО ПОСЛЕДЊИХ БРОЈЕВА УГЛЕДНОГ СУБОТЊЕГ КУЛТУРНОГ ДОДАТКА ЛИСТА ПОЛИТИКЕ, ОБЈАВЉЕНО ЈЕ ВИШЕ ТЕКСТОВА О ОДНОСУ НАУКЕ И РЕЛИГИЈЕ КОЈИ СУ ПРЕРАСЛИ У ПОЛЕМИКУ РАЗЛИЧИТИХ СТАВОВА, АЛИ ВРЛО КОРЕКТНУ И ТОЛЕРАНТНУ, БЕЗ ЗА НАС КАРАКТЕРИСТИЧНУ ДИСКВАЛИФИКАЦИЈУ НЕИСТОМИШЊЕНИКА. ИЗДВАЈАМО НЕКОЛИКО ВРЛО РАЗЛОЖНИХ ТЕКСТОВА, ИСТИЧУЋИ ДА АУТОРКА МИЛЕНА МИЛОВАНОВИЋ СА БРИЉАНТНОМ АРГУМЕНТАЦИЈОМ БРАНИ СТАВОВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ТЕОЛОГИЈЕ.

На дан Св. пророка Језекиља и Преп. Симеона Јуродивог Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Г. Јован је служио Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Саве на Аеродрому. Епископу су саслуживали свештеници и ђакони архијерејског намесништва крагујевачког.

Манастир Драча сведок времена

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован је на дан Светог пророка Језекиља, 3. августа 2009. године, освештао земљиште, поставио камен темељац и часни крст за нови храм у селу Барзиловица надомак Лазаревца. Храм ће почети да се гради благодарећи благослову његовог Преосвештенства и иницијативи великог броја тамошњих мештана и верника на челу са својим парохом јерејем Жељком Ивковићем, који су пројавили велику жељу за својом црквом и биће посвећен Силаску Духа Светог на апостоле.

На дан великог пророка Божијег Св. Илије 2. августа 2009. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у селу Трнави близу Тополе. Епископу је саслуживало свештенство опленачког намесништва на челу са архијерејским намесником опленачким протојерејем –стaврофором Миладином Михаиловићем.

Обраћајући се верном народу Владика Јован је рекао да најпре треба да иштемо Царство Божије, а једини пут којим се стиже до Бога јесте пут подвига и врлине, којим је ишао и Св. пророк Илија.