Чланци поређани по датуму: понедељак, 06 мај 2024

На Васкршњи понедељак, 6. маја, 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Георгија на Опленцу, задужбини Краља Петра I Карађорђевића.

Епископу су саслуживали Архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, протојереј – ставрофор Драгољуб Ракић, протојереј Остоја Пешић, протођакон Иван Гашић и ђакон Стеван Илић.

Литургију су појали Певачко друштво „Србски православни појци“ из Београда. Светој Литургији присуствовао је и принц Михаило Карађорђевић.

Из штампе је изашао васкршњи број „Каленића“ званичног гласила Епархије шумадијске који традиционално доноси васкршњу посланицу Његовог Преосвештенства Господина Јована, Епископа шумадијског у којој се, између осталог, каже: „Овај дан – дан Христовог васкрсења – нека буде за нас дан радости. И увек се опомињући да је овај празник управо утврђивање наше хришћанске вере, волећемо нашу свету веру, високо је ценити и трудити се да свој живот управљамо по овој вери. И имајући на уму да је Христово васкрсење утврђивање наше наде, све напоре, туге и лишавања са радошћу ћемо подносити у очекивању нашег будућег васкрсења и нашег будућег вечног живота“.

Желећи да макар и у најмањем испуни заповест Господа Исуса Христа о међусобној љубави (Јеванђеље по Јовану 15, 12), Коло српских сестара Парохије јарушичке – којем председава гђа Љубица Тодоровић из В. Крчмара – наставило је свој вишегодишњи подвиг љубави према браћи и сестрама у Христу своје парохије.

У данима пред Васкрсење Господа Исуса 2024. године чланице Кола српских сестара са својим свештеником протојерејем Младеном Ђурановићем посетиле су једанаесторо новорођене деце у парохији и обрадовале их пригодним поклоном.

У недељу, на Васкрс, у навечерје храмовне славе, 05. маја 2024. године, у храму Светог великомученика и победоносца Георгија у Шумарицама, служено је пасхално вечерње богослужење, којим је началствовао протојереј Срђан П. Тешић, служашчиј храма, а у молитвеном присуству верног народа. По оглашавању звона наосом се проломио тропар Васкрса, у самом начелу стваљајући центар славља на Васкрсење Христово, без кога би, по речима Светог апостола Павла, узалудна била вера наша, узалудна би била и добровољна страдања мученика Христових, а узалудно би било и наше данашње славље. Свети великомученик Георгије је свој живот положио за Васкрслог Христа, проливајући своју крв за веру Његову, обагрењем освећујући душу своју, са надом у Васкрсење.

Према хришћанском предању, Свети великомученик Георгије (такође Свети Ђорђе) био је римски војник пореклом из Мале Азије. Свети Георгије је један од светитеља који се највише прослављају у Православној Цркви, међутим, такође се слави и у католичким земљама. Овековечен у причи где убија аждају, слави се у Канади, Каталонији, Енглеској, Етиопији, Грузији, Грчкој, Црној Гори, Португалу, Србији, као и у градовима Истанбулу, Љубљани и Москви. Такође је овај светитељ заштитник професија, организација и болесника.

Према предању, рођен је 275/280. године у малоазијској области Кападокији, у богатој и угледној хришћанској породици. Отац му је био војни официр. Још док је био дете, његов отац је страдао за Христа, па се након тога, мали Ђорђе преселио са мајком у Палестину, на мајчино велико и богато породично имање, где је добио достојно образовање. Израстао је у лепог, снажног и храброг младића, па су га као таквог узели у војску, где се брзо истакао својом храброшћу и бојним заслугама. Напредовао је нагло, од обичног војника до трибуна, да би га, већ у његовој двадесетој години, лично цар Диоклецијан произвео у чин комита тј. војводе (најстарији војни чин, којим се постаје и царев саветник).