У уторак 28. октобра 2014. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, у присуству великог броја верника и уз саслужење свештенства, освештао је ново црквено звоно за храм у изградњи у Јовановцу који се налази надомак града Крагујевца.

Од 2004. године, када је освећена црква св. ап. Петра и Павла у Аранђеловцу, сваке године на дан преподобне мајке Параскеве, 27. октобра 2014. године, у овом храму се служи света тајна Јелеосвећења.

Духовни центар "Св. Јован Златоусти", позива Вас на отварање сезоне представљања књига из едиције "Хришћански роман", издавачке куће Каленић.

О роману "Поп", Александра Сегења, чији је садржај Владимир Хотињенко 2009. пренео и на филмско платно истеименим филмом, говориће Негослав Јованчевић, професор српског језика и књижевности у Богословији Крагујевца и Александра Благојевић, новинар радија Златоусти, дипл. проф. српског језика и књижевности.

Среда, 29. октобар, 19 сати, Свечана сала Богословије на Аеродрому.

Добро дошли!

На радост свештенства и верника беличког намесништва, у двадесету недељу по духовдану, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован началствовао је евхаристијским сабрањем у Цркви која је посвећена Светој Петки у Јагодини.

Пре почетка Свете Литургије, Архијереј шумадијски осветио је крстове за палионицу свећа при овом храму.

Новоподигнута светиња била је испуњена верним народом, а након прочитаног јеванђеља народу се обратио владика Јован речима које појашњавају суштину јеванђелског одломка, проналазе смисао и за нас који живимо много векова након дана када је то записано.

У среду 22. октобра када Cвета црква слави светог апостола Јакова и светог Деспота Стефана Српског  (слепог), Његово Преосвештенство епископ шумадијски господин Јован служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог кнеза Лазара у Белошевцу.

У суботу 25. октобра 2014. године, када наша Света Црква прославља и празнује Свете мученике Тараха, Прова и Андроника, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог цара Константина и царице Јелене у селу Влашка. Његовом Преосвештенству су саслуживали: Архијерејски намесник младеновачки протојереј Жељко Ивковић, протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, протојереј-ставрофор Живота Марковић, протојереј Слободан Кеџић, протођакон Небојша Јаковљевић и ђакон Марко Јефтић. Литургијско славље је увеличао хор „Благовести“ под вођством професорке Љиљане Миловић.

У понедељак 20. септембра када наша Света Црква слави свете мученике Сергија и Вакха – Срђевдан, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог Саве на Аеродрому. Његовом Преосвештенству су саслуживали крстоносни протопрезвитер Милан Борота, презвитер Бранислав Матић и ђакон Милош Ђурић.

На данашњи дан 23. октобра 2014. године навршило  се 38 година, од упокојења блажене успомене првог Епископа шумадијског Г. Валеријана.  Његово Преосвештенство Eпископ шумадијски Г. Јован служио је заупокојену Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу, уз саслужење свештеника Епархије шумадијске, међу којима су били свештеници које је Владика Валеријан рукоположио.

У петак, 17. октобра 2014. године, у манастиру Светог Николаја Мириклијског Чудотворца, у Драчи, Његово преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, после вечерње службе коју су служили архимандрит Алексеј игуман манастира Бошњани и протођакон Иван Гашић, уз пратњу чтеца Марка Нешића и појаца-ученика крагујевачке Богословије које је предводио проф. Немања Старовлах,замонашио је у чин мале схиме искушеницу Миланку Јовановић, сестру светониколајевске обитељи , давши јој монашко име Харитина, по Светој Харитини, коју Српска Православна Црква прославља и празнује 18. октобра по новом, 5. октобра по старом календару и која је, по речима Епископа: “Све дала за Христа”.

Пре седам деценија Крагујевац и околина су били поприште једног од најкрвавијих злочина у II светском рату. Фашистички војници у знак одмазде у неколико дана стрељали су више хиљада недужних цивила међу којима и један број деце.

Повод за стрељање били су немачки губици у борби са партизанским јединицама 16. октобра на путу Крагујевац - Горњи Милановац. У тој борби Немци су имали 10 мртвих и 26 рањених војника. Приликом стрељања доследно је примењена драконска одредба из наредбе генерала Франца Бемеа од 10. октобра, у којој се прописује стрељање 100 Срба за једног убијеног и 50 за једног рањеног немачког војника или фолксдојчера. Акција одмазде изведена је 19. октобра у околним селима Маршићу, Илићеву и Грошници, a 20. и 21. октобра у Крагујевцу.