ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

“Ово је дан који створи Господ: радујмо се и веселимо се у њему!” Пасха је дан васељенске радости и мира. А и како не би била када је Васкрсењем Христовим пебеђен највећи непријатељ рода људског – смрт. Зато победно слави и радује се читав свет, све што дише и свеколика твар. Јер Господ је победио и разрушио смрт, и уништио “државу смрти” – власт смрти. Васкрсењем Христовим се, над свеколиком твари, разбуктала и разблистала светлост долазећег свеопштег васкрсења које чекамо: “И живот будућег века”. Пасхална радост је бескрајна, и у њој се раствара свака жалост и сумња.

Христос васкрсе! Још једном нам је дато да доживимо овај Празник над празницима и ово Славље над слављима! Још једном нам се даје да у себи примимо Радост којој нема равне на овој земљи, да примимо Светост која се ни са чим упоредити не може! Да осетимо, да видимо, да познамо оно што, по речима Апостоловим, “око не виде, ухо не чу и што не дође у срце човеково, а што је Бог припремио за оне који Га љубе” (1 Кор. 2, 9). 

Велики Петак, дан када је човечанство осудило Бога на смрт. То је највећи бунт у историји неба и земље. То је највећи грех у историји неба и земље. Никад невинијег осуђеника, и никад безумнијег судију свет видео није. Људи муче Бога као што Га нико никада није мучио, пљују на Бога, као што Га нико никада пљувао није. Људи муче Онога који је дошао да нас избави од муке, предају на смрт Онога Који нам је донео живот вечни. 

Бог Отац је кроз свога Сина, Духом Светим, створио свет, те на крају и човека као круну свога стварања. Свет и човек су створени ни из чега, из небића су Божијом вољом приведени у биће, из непостојања у постојање. Човека је створио да би тај створени свет привео на заједницу Богу, како би вечно постојао. Али несретни човек је слободу, дату му од Творца, злоупотребио и уместо да себе и свет приводи у заједницу са Богом, а тиме и вечно постојање, одбацио је Творца и кренуо својим путем, који неминовно води у небиће. Зато је Бог Отац посало Сина свога међу људе како би их спасао сигурне смрти. Својом срћу, смрт да разруши. Син Божији, васкрсавши Лазара отиде у Јерусалим да страда, како би обавио најузвишенију мисију од свих мисија: створену природу, смртну, сједињену у својој Ипостаси са нествореном природом, коначно спасао могућности повратка у небиће, у непостојање, у смрт.

СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ 

БЕСЕДА о крсту, разбојнику, другом доласку и о молитви за непријатеље

На данашњи дан висио је на крсту Господ наш Исус Христос и ми тај дан посветисмо познању да је крст празник и торжество духовно.

Пре тога, крст беше име казне а сада је ствар поштовања; пре беше знак осуде а сада основа спасења. Јер он нам је безбројна добра учинио, од заблуде нас избавио, оне који се у тами налазе просветио, омражене с Богом измирио, отуђене присвојио и удаљене ближим учинио. Он је онај што заваде руши, што мир одржава и толика нам премнога блага даје. Његовим дејством не блудимо више по горама, јер истинити пут спознасмо, ван царских одаја не стојимо, јер врата нађосмо; ражежених ђаволових стрела се не бојимо, јер источник видимо. А нисмо више ни сироти јер Женика добисмо; вука се не бојимо јер имамо доброг пастира, који сам о себи каже: “Ја сам пастир добри” (Јн. 10, 11). Заклоњени Њиме ни од ког се не ужасавамо, пошто се у царској служби налазимо. Па зато и оно што је написано: “Зато да празнујемо не у квасцу старом, ни у квасцу злоће и неваљалства, него у бесквасним хљебовима искрености и истине” и што је “и Пасха наша Христос, жртвова се за нас” (1. Кор. 5, 7-8) празнујемо ми спомен крста, јер где је жртва, тамо је и потирање грехова, тамо измирење с Богом; тамо, и велико празновање.

У петак пете недље васкршњег поста,11 априла ове године, одржана је исповест свештенства архијерејског намесништва јасеничког у храму Св. Прображења Господњег у Смедеревској Паланци. Исповедник свештенство овога пута је био старешина манастира Јошанице архимандрит Евтимије. По завршеном светом чину, у заказано време служио је свету архијерејску  литургију Пређеосвећених дарова Његово Преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован. Епископу су саслуживали о. Евтимије, протојереј-ставрофор Драгослав Сенић, свештеници Драган Милутиновић, Срђан Ковачевић и четири ђакона.
И ако је био радан дан,  саборни храм био је пун верника а међу њима и доста ђака, полазника верске наставе а већина њих се тога дана и причестило. Своје учешће на служби узео је и паланачки црквени хор Св. Симеон Богопримац.

Исповест свештенства лепеничког намесништва шумадијске епархије обављена је 08. априла 2008. године у Саборној Цркви у Крагујевцу. Свештенике је исповедио архимандрит Герасим (Крстић), духовник манастира Жиче. У четвртак 10. априла Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски господин Јован служио је Свету Литургију Пређеосвећених дарова у Кијеву. На Светој Литургији надахнуто је проповедао о значају Свете тајне исповести, покајања и причешћа, протонамесник Душан Илић, парох у Грошници.

У сали парохијског дома реферат на тему: ''Васкрсење Христово и опште васкрсење'' припремио је јереј Бранислав Матић, парох у Илићеву. Отац Бранислав истакао је да је Господ Исус Христос из своје љубави према роду људском умро за нас. Бога у кога верујемо не одређује природа већ је Он тај који чини природу Божију постојећом. Христос је сам зажелео да дође на овај свет и умре за нас јер је једино тако било могуће да човек и уопште сва створена твар буду у јединству са Богом.