У овим данима радосне туге, сусрећемо се са самим собом да увидимо какви смо и колико смо далеко од Бога, колико смо себе греху предали. Најбољи лек за повратак Оцу јесу покајање и исповест, молитва и заједничарење са Васкрслим Христом.

У понедељак пете недеље Васкршњег поста 4. априла 2011. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Литургију Пређеосвећених дарова у храму Преподобног Романа Српског у Рековцу, уз саслуживање свештенства левачког намесништва.

У храму Светог Саве, Његово Преосвештенство Еписокоп шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у недељу, 3. априла 2011. године, приликом редовне посете крагујевачким црквама током Великог поста.

Преосвећеног је дочекало братство овог светог храма (протојереј ставрофор Рајко Стефановић, јереј Немања Младеновић, јереј Драган Поповић, јереј Бранислав Матић), са осталим свештеницима протојерејем ставрофором Зораном Крстићем, протојерејем ставрофором Драгославом Сенићем, протојерејем ставрофором Миланом Боротом и протојерејем ставрофором Спасојем Јанковићем и протонамесником Драганом Бршанцем, који су служили са Владиком тога дана уз присуство мноштва верног народа.

У петак, 1. априла, четврте недеље Великог поста, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Литургију Пређеосвећених дарова у храму Вазнесења Господњег у Голобоку, уз саслуживање монаштва и свештенства Епархије шумадијске.

ПОНЕДЕЉАК (5. НЕДЕЉЕ ПОСТА)

Очи су Господње на сваком месту, гледајући зле и добре (Прич. 15,13). О, кад би се овога увек сећала разумна твар! Тада не би смела не само грешити јавно и предавати се телесним излишностима, већ ни у унутрашњости, у покретима срца, не би допустила ништа што Богу није угодно. Стајала би она тада као војник пред царем на бојном пољу, са свом пажњом и строгошћу према себи, како не би испало да зна своју дужност и како због тога не би потпала под гнев и казну цареву. Дужности су њене заповести Божије, које одређују начин мишљења који јој је својствен, а и то каква је дужна да буде у својим осећањима и расположењима. У свему томе била би она тада у потпуности исправна.

На празник Св. Кирила Јерусалимског, 31. марта 2011. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и Администратор Епархије крушевачке Господин Јован служио је Архијерејску Литургију Пређеосвећених дарова у храму Св. Тројице у Трстенику. На Светој Литургији саслуживали су протојереј-ставрофор Јован Спасојевић, протојереј-ставрофор Милосав Егерић, протојереј Марјан Вујовић, ђакон Иван Гашић и ђакон Перица Стојић.

У среду четврте недеље Великог Поста, 30. марта, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Литургију Пређеосвећених дарова у храму посвећеном Успенију Пресвете Богородице у Саранову.

Пре богослужења је одржана исповест свештенства рачанског намесништва при чему је исповедник био протојереј-ставрофор Милан Борота.

Протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ванредни професор
Универзитет у Београду – Православни богословски факултет

Друга половина 19. века је била буран период у историји западне Европе. Социјални немири и захтеви појединих покрета, посебно радничких, убрзано су мењали западна друштва, указујући на нарасле друштвене неправде, залажући се на различите начине и различитим, па и револуционарним, средствима за већу праведност у друштву и решавање тада горућег “радничког питања”. У свим тим догађајима Римокатоличка црква се није могла наћи по страни. Напротив, она је имала врло активну улогу и јасан став у вези са настанком идеје социјализма у том периоду. По мишљењу Ж. Мардешића, то је био трећи изазов и треће сучељавање Римокатоличке цркве са модернитетом. Ова, за нашу тему корисна анализа, тумачи крупне историјске догађаје у западној Европи и учешће и реакцију Римокатоличке цркве на њих на оригиналан начин[1].

На дан светих мученика Агапија и Плисија, 28. марта 2011. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и Администратор Епархије крушевачке Господин Јован, служио је Свету Литургију Пређеосвећених дарова у храму Преображења Господњег у Брусу, уз саслужење четири свештеника и три ђакона.

Свештенство Архијерејског намесништва жупског исповедао је архимандрит Алексеј, игуман манастира Светог Луке у Бошњану.