Поводом храмовне славе Светог Романа српског, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Рековцу. Првојерарху саслуживало је свештенство и монаштво Епархије шумадијске. После прочитаног јеванђеља Владика Јован обратио се беседом верном народу. Честитајући славу свима, Првојерарх је говорио о Светој Литургији као најсветијем чину Цркве, те да служењу Свете Литургије предходи посебна припрема, а та припрема на првом месту јесте духовна али и физичка. Уколико нисмо спремни за литургију, уколико не знамо шта треба да појемо, уколико наше мисли нису уперене ка Господу онда настаје неред, а Бог то засигурно не воли.

У понедељак 27./ 14. августа, на дан када наша Црква молитвено прославља сећање на Светог Пророка Михеја, у Храму Светог Саве на Аеродрому, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење братства Храма и верни народ, који се окупио да прослави празник са својим Архијерејем.

Ваше Преосвештенство, часни оци, председниче Скупштине града, уважени гости, желим да вас поздравим у име градоначелника и у своје лично име.

Мени је ове године поверена велика част да озваничим почетак Госпојинских свечаности, које град Крагујевац подржава и помаже, са жељом да оне постану и остану део наше културне и духовне баштине, да овај период године постане препознатљив за овај град.

Ваше Преосвештенство, поштовани представници локалне самоуправе, часни оци, браћо и сестре, задовољство ми је и част да вечерас са вама поделим неколико скромних размишљања о данашњем дану, данашњем празнику, данашњем нашем скупу и какво место и значај и празник и скуп могу да имају у нашим животима.

Одржавање Госпојинских свечаности је добра идеја на чијој реализацији треба захвалити нашем владици, братству Саборне цркве и локалној самоуправи. Оваква и слична догађања и скупови су знаци нашег заједништва. Знаци да желимо да живимо у заједници и да се изражавамо на заједнички начин. Сматрам да је ово јако важно, пресудно за наш живот, али исто тако сматрам да је заједнички живот као вредност по себи, у опасности. Дозволите ми да у најкраћем, образложим ову своју мисао и у каквој вези она може бити са хришћанским вредностима.

Поред летњих духовних светковина студеничких, преображењских празновања манасијских, у славу слова ресавског и многогласног песмопоја у славу Бога Тројичног, црквенонародног саборовања око китњастих миљеа у камену извезених, светиње каленићке; а овде у Крагујевцу у првопрестолном граду слободне Србије, благословом Првојерарха Епархије шумадијске Његовог Преосвештенства Епископа Јована, братство Саборног храма, уз свесрдну помоћ Скупштине града Крагујевца, организовало је треће по реду, Великогоспојинске духовне свечаности, које ће уз Божију помоћ трајати све до празника Мале Госпојине 21. септембра.

Сабрана око Tрпезе Господње Црква је и 26. августа, у недељу 12. по Духовима, славећи светог мученика Иполита, славила Васкрслога Христа и свето име Његово, које га је и прославило. Свети мученик Иполит, ради чијег смо се имена окупили, својим животом и својим делима је прихватио Васкрслога Христа.

Милошћу Божијом и благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, у суботу 25. августа, а поводом храмовне славе, Успења Пресвете Богородице, одржан је сабор у порти манастира Денковца. Саборовање је започело Светом Архијерејском Литургијом коју је служио Владика Јован уз саслужење петнаест свештенослужитеља и четири ђакона. Литургијско сабрање улепшано је појањем црквеног хора из Нове Пазове и октетом Свети Роман Мелод из Крагујевца. Након прочитаног јеванђеља Владика Јован се обратио сабраном народу веома садржајном беседом, говорећи првенствено о Светој Литургији и њеној важности за спасење рода људскога. Поред тога, Првојерарх је говорио и на тему прочитаног јеванђеља, говорећи о духовном слепилу које је теже од физичког слепила, јер духовно слепило не долази од болести, већ од тежине почињених грехова.

У петак дванаести по Духовима, 24. августа 2012. године, Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску литургију у храму свете Петке у Виноградима.

У беседи на јеванђеље Преосвећени је указао да је Христос женик наших душа.Наше душе су невесте Христове.Невеста је сва усредсређена на живот који је очекује доласком Женика, на нови савез љубави и нову страницу заједничког живота, односно заједницу. Та заједница символизује долазак Царства Небеског.