Христос је дошао да и расејану децу Божију сабере у једно (Јн 11,52). Евхаристија је од самог почетка била јављање и остварење јединства новог народа Божијег, сабраног Христом и у Христу. Треба добро знати и памтити да се у цркву не иде ради индивидуалне молитве, већ ради сабирања у Цркву. Видљиви храм је само образ нерукотвореног храма који изображава. Стога је „сабирање у Цркву“ заиста прво литургијско дејство и темељ целе Литургије.

Сабра нас Господ!

Ово су речи којима је 18. септембра 2017. године у ОШ “Милан Благојевић” у Наталинцима отпочео Час духовности који је својим присуством благословио наш духовни Архипастир Владика шумадијски Г. Јован.

Ученици горепоменуте школе од 1-ог до 8-ог разреда, постављени у шпалир при доласку Његовог Преосвештенсва, у заједници љубави затражили су заједнички благослов од првог пастира наше епархије. Владика Јован је пролазећи кроз анђеоски шпалир, духовно праћен песмом” Маријо славна” коју су појала деца са њиховим вероучитељима – свештеником Николом Илићем и вероучитељем Александром Богојевићем. Уласком Његовог Преосвештенства у фискултурну салу и по Његовом благослову Духовни час се обелоданио и све присутне радошћу осенио.

Ове године припала је особита част ОШ „Јован Поповић“ у Крагујевцу да организује час духовности у оквиру осмих госпојинских свечаности на тему „Богородица Путеводитељка у Живот вечни“.

Дана 18. септембра 2017. године, када наша Света Црква прославља и празнује Светог пророка Захарију и праведну Јелисавету, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован освештао је у послеподневним сатима Kрст и три звона за храм посвећен Рођењу Светог Јована Крститеља у селу Стојнику. Епископу су саслуживали: умировљени пароси младеновачки протојереји-ставрофори Живорад Марић и Драгољуб Ракић, Архијерејски намесник младеновачки протојереј-ставрофор Жељко Ивковић, протонамесник Зоран Алексић, протођакон Иван Гашић и ђакон Небојша Поповић.

У суботу, 16. септембра када наша Света црква прославља Светог Јоаникија, првог патријарха српског, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован је служио Свету Архијерејску Литургију у месту Орашац у цркви брвнари на имању породице Карић – Недељковић. Црква је посвећена управо Светом Јоаникију, првом српском патријарху, а освећена је 2012. године. Његовом Преосвештенству су саслуживали протојереј-ставрофор Зоран Крстић, протојереј-ставрофор Мићо Ћирковић архијерејски намесник орашачки, протојереј Милован Ранковић, јереј Милош Маринковић, протођакон Иван Гашић и ђакон Немања Искић. Свету Литургију су улепшали својим појањем чланови хора „Света Анастасија Српска“ из Аранђеловца под вођством свога диригента Бојане Србљак.

У петак 15. септембра 2017. године, Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради. Епископу су саслуживали протојереј Драган Брашанац и ђакон Милутин Гашевић.

Током треће наставне седмице школске 2017/2018. године у Јагодини и околним селима цркве су испунили ђаци основних и средњих школа заједно са својим учитељима и наставницима. Они су се окупили предвођени надлежним свештеницима и вероучитељима на традиционалном Призиву Светог Духа поводом почетка нове школске године.

У четвртак, 14/1. септембра 2017. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован посетио је парохију неменикућску. Повод посети нашег Епископа био је освећење темеља новог манастирског храма посвећеног Преподобној мајци Параскеви – Светој Петки у Неменикућама. Епископу су у чину освећења саслуживали: Архијерејски намесник космајски Љубиша Смиљковић, протојереј-ставрофор, парох неменикућски Горан Лукић, протонамесник и протођакон Иван Гашић.

Округли сто „Књижевност и човек на путу: од Едена до царства небеског” одржан је 13. септембра 2017. године у свечаној сали Епархијског дома Саборног храма у Крагујевцу.

У раду округлог стола учествовали су наставници и сарадници Одсека за филологију Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу: проф. др Драган Бошковић, Јелица Вељовић, Александра Матић и доц. др Часлав Николић.

Основна тема биле су представе путовања у српској и светској књижевности, тумачене са становишта савремених књижевних теорија. Симболичко уоквирење ове теме означен је почетком и крајем библијског текста: човековим падом у Едену, губитком дрвета и воде живота и исклизнућем у историјско искуство, а на крају задобијањем дрвета и воде живота и изласком из времена.