је живела у Хелиополису граду Феничанском за време владавине цара Трајана. Најпре је била велика развратница, а потом покајница, испосница и најзад мученица. Развратом је стекла огромно богатство. Преокрет у њеном животу направио је неки стари монах Герман, и то нехотично. Дошавши послом у град, он одседне код једног хришћанина, чија се кућа додиривала са кућом ове Евдокије. Када је он ноћу почео по обичају монашком читати Псалтир и неку књигу о Страшноме Суду, Евдокија га чује и с пажњом стане ослушкивати његове речи све до краја. Страх и ужас обузме је, тако да је остала будна до сванућа. А чим сване, она пошаље слуге да умоле тога монаха да дође к њој. Герман дође, и међу њима се отпочне дуг разговор о ономе што је старац монах прошле ноћи читао, и уопште о вери и спасењу. Резултат тих разговора буде да Евдокија замоли месног епископа да је крсти. После крштења она предаде све своје имање цркви, да се разда сиромасима, отпусти своје слуге и робове, а она се повуче у неки женски манастир. И тако се одлучно посвети сва монашком животу, послушању, трпљењу, бдењу, молитви и посту, да буде после тринаест месеци изабрана за игуманију. Проживе у манастиру 56 година. Хришћани верују да је имала велику благодат и да је и мртве васкрсавала. Када наста гоњење хришћана од некога кнеза Викентија, света Евдокија би посечена мачем.

Српска православна црква слави је 1. марта по црквеном, а 14. марта по грегоријанском календару.