(око 730 - 806) је био цариградски патријарх (784 - 806).

Његов претходник је био патријарх Павле. Он је тајно напустио престо, отишао у манастир и прими схиму. Тада су владали Ирина и Константин ВИ. По савету Павловом, Тарасије, сенатор и саветник царски, би изабран за патријарха 783. године. Убрзо прође све чинове црквене и поста патријарх. Био је човек високог образовања и велике ревности у вери православној. Тарасије се примио невољно овога чина, да би помогао победи Православља над јересима, нарочито над иконоборством. Под њим би сазван VII васељенски Сабор у Никеји 787. године, где се осуди иконоборство и поврати и утврди поштовање светих икона. Тарасије је беио врло милостив према сиромашним и беднима, стварао им је склоништа и давао храну. Но према силним беше Тарасије одлучан у одбрани вере и морала. Када цар Константин VI отера своју закониту жену Марију, узе некакву своју сродницу, и живео је са њом, тражећи од патријарха благослов за венчање. Тарасије му не само да не даде благослов, него га најпре посаветова, потом изобличи, и најзад одлучи од причешћа. Пред смрт видели су га како одговара демонима говорећи: "Нисам крив у томе греху! Нисам крив ни у том греху!" док му не изнеможе језик, те се он поче рукама бранити одгонећи их од себе. Када издахну, лице му се засветли као сунчана светлост. Овај светитељ упокојио се 806. године. Црквом је управљао 22 године и четири месеца.

Српска православна црква слави га 25. фебруара по црквеном, а 10. марта по грегоријанском календару.